Музејски експонати

У оквиру традиционалног годишњег пригодног издања поштанских марака под називом „Музејски експонати”, Пошта Србије је 10. новембра пустила у оптицај две пригодне марке са мотивима дечје ношње. Номинале марака су 46 и 50 динара. Прва серија „Музејских експоната” изашла је 1975. године. У почетку су ова издања имала шест марака, потом се број смањио на четири, а ове године први пут су емитоване само две марке.

Прва серија код нас са мотивима фолклора емитована је још у Краљевини Југославији 1937. године, поводом Прве земаљске филателистичке изложбе одржане у Београду. Као фолклорни мотив на поштанским маркама најчешће се користи традиционална одећа сеоског и градског становништва намењена свечаним приликама. Ту су и рукотворине од текстила, украсни накит, народни музички инструменти и народне игре праћене инструментима.

До 19. века готово у целој Европи деца су носила одела одраслих, па се ни у српској традиционалној култури дечјем одевању није придавала посебна пажња. Новорођенчад су повијана у четвртасте пелене од грубог кудељног, ланеног или памучног платна. По хладном времену дечацима је стављана шајкача, а девојчицама марама од домаћег платна или вунени шал. Од тренутка кад би проходало, па до поласка у школу, дете је носило дугу кошуљу или хаљину, гаће, чарапе, прслук, појас и капу, односно мараму за девојчице.

Ношњу, материјала и кроја сличног оном који су носили одрасли, карактерисао је богати вез, са комбинацијом биљних и геометријских мотива. Ношња за дечаке шивена је углавном од тамног сукна и била је слична ношњи одраслих мушкараца. Женску дечју ношњу чиниле су везена кошуља од српског платна, вунена ткана сукња, кецеља, јелек од сомота са гајтанима и шљокицама, марама и опанци. Ношња женске деце, више него мушка, прихватала је европске одлике.

Нажалост, ликовних представа о српској дечјој ношњи из 19. века нема много. Ликовни извор за дечју ношњу почетком 19. века јесу цртежи Г. Вујића у његовом делу „Путешествија по Сербији”. Бољу слику о њој дао је средином 19. века у низу портрета сликар Арсеније Петровић из Беле Цркве, а донекле и Урош Кнежевић.

Као мотиви на маркама коришћени су акварели дечјих српских народних ношњи академског сликара Олге Бенсон, настали током њеног боравка по српским селима током 1947. и 1948. године. Ова драгоцена дела потичу из етнографско-фолклорне збирке Етнографског института Српске академије наука и уметности. Графичку обраду марака урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер из Београда, док је стручну сарадњу пружила Биљана Миленковић из Етнографског института САНУ у Београду.

Марке су штампане у новосадској штампарији „Форум” техником вишебојног офсета у шалтерским табацима од девет марака са вињетом. Тираж је 28.000 комплетних серија. На дан пуштања марака у продају емитован је и коверат првог дана са жигом поште 11101 Београд.