Нема једнократне доплате радног стажа

Докуп стажа за све оне који из неког разлога нису могли да саставе 15 година запослења све је чешће мука. Поготово за оне који су већ близу испуњења услова за пензију па се тек тада сете или дођу до неког новца да себи могу до докупе стаж како им све претходне уплате не би пропале. Или још горе да не би остали без икаквих примања под старе дане, то јест са 65 година старости.

Управо је то проблем Р. Г. из Великог Градишта, која је напунила 62 године и има 13 година и четири месеца стажа. Дакле, нема минимум услова за пензионисање ‒ 15 година радног стажа.

‒ Не радим већ пет година и хтела бих да докупим недостајући стаж до 15 година да бих могла да остварим право на пензију.

У пензијском фонду коме се обратила за савет одговарају да, према важећим прописима о пензијском и инвалидском осигурању, није могуће докупити стаж. Односно није могуће једнократном уплатом доприноса надоместити стаж до услова за пензију.

Оно што Р. Г. једино преостаје, саветују из ПИО фонда, јесте да поднесе захтев за стицање својства осигураника по члану 15 Закона о ПИО и сама уплаћује доприносе месечно на основицу коју сама одабере од 13 понуђених. Одлука је на Р. Г колико ће времена да уплаћује себи доприносе.

Како кажу у ПИО, својство осигураника стиче се даном подношења затхева, а на захтев лица може се стећи најраније 30 дана пре подношења захтева. Законом о ПИО предвиђено је и да се уплата доприноса по члану 15 не односи на здравствено осигурање већ само на пензијско. Уколико неко жели и здравствено да се осигура, мора да се обрати Републичком фонду за здравствено осигурање.

Основице за уплате доприноса по члану 15 одређене су у проценту од просечне месечне зараде у Србији у претходних 12 месеци. С обзиром на то да стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање износи 24 процената, осигураници ће на месечном нивоу током ове године издвајати од 9.634,32 до 137.632,80 динара, зависно од тога коју од 13 основица осигурања изаберу.

Право на самосталну уплату доприноса имају сва лица која су ван осигурања (незапослени, студенти, домаћице, ђаци), односно која нису корисници права на пензију, под условом да су старија од 15 година, са пребивалиштем у Србији.

Својство осигураника престаје даном за који се лице у захтеву определи или ако допринос не плати у року од шест месеци од дана доспелости, када му својство осигураника престаје најраније са последњим даном за који је допринос плаћен.

Ово осигурање аутоматски престаје када неко лице ради по уговору о делу или другом уговору на основу кога се прима уговорена накнада. Уколико је неко наставио да плаћа доприносе и у периоду кад је обављао послове по уговору, он може да поднесе захтев за повраћај доприноса које је платио за тај период.

За поновно укључивање у обавезно осигурање након престанка осигурања по основу обављања уговорених послова, мора се поднети нови захтев.

Занимљиво је да има и оних који би да наставе да уплаћују доприносе пошто дају отказ у Србији и желе да иду у иностранство. У том случају је овај вид осигурања могућ само уколико ван земље тај неко не буду радио.

Уколико неко напушта посао у Србији да би се поново запослио негде у свету уколико наша земља има потписан Споразум о социјалном осигурању, пријаву на осигурање и плаћање пореских обавеза по том основу обавља инострани послодавац и тај стаж осигурања се рачуна у укупан стаж приликом остваривања права на пензију.

Ако се ради о држави са којом немамо потписан споразум, може да се поднесе захтев за утврђивање својства осигураника по основу запослења у иностранству, ако за то време не постоји обавезно осигурање код иностраног носиоца осигурања. Уколико неко више не жели да буде укључен у обавезно осигурање, потребно је да фонду поднесе захтев, при чему ће својство осигураника престати са даном за који се осигураник определи у захтеву.