Лепотан или ругло

Послемного свађе и галаме, пристојних, али, богме, и непристојних речи и порука, које су годинама затрпавале пре свега писане медије, готово нечујно, ових дана, требало би да почне изградња новог моста преко Саве, на шпицу Аде Циганлије. Подизање нове савске ћуприје обележили су прегаоци из два табора.

У једном су седеле забарикадиране присталице мишљења да Београду треба нови мост, да је врх Аде идеално место за тај пројекат, да ће то бити нови мост-лепотан, симбол метрополе, да ће Београђани, уз помоћ осталих грађана Србије и међународних кредита, бити у стању да кредитирају изградњу велелепне грађевине. Било је међу њима врхунских стручњака и углавном људи из политичког естаблишмента.

У другом, пак, улогорили су се љути противници те идеје. Пре свих, били су ту бројни људи од струке, такође врхунски, чије су главне замерке биле – локација, цена пројекта и архитектонско ругло које ће затворити поглед према Ади Циганлији.

– Градити мост преко три воде – рукавца, тока реке и зимовника –потпуно је сулудо – одјекивало је хорски Београдом. Такав подухват у грађевинском смислу тежак је дозлабога, и при томе, кошта као црни ђаво.

Шира јавност у медијима чешће је подржавала улогорене стручњаке. Најпре око пара које треба издвојити, обезбедити, задужити се и коначно враћати. Званични подаци су да изградња кошта 118 милиона, саобраћајни прилази и потом обилазница с тунелом кроз Топчидерско брдо око 60 милиона евра, што би, са ПДВ-ом, изашло на око две стотине милиона евра. У уговору је прецизно речено да су могућна одступања од договореног пет посто.

Не приклањајући се заговорницима или противницима пројекта, здрава логика биће против подизања Скадра на Сави. Пре свега због опште економске ситуације у свету. Беспарица опасно куца на сва врата, тако да скупоцени пројекти губе трку, пре свега у сиромашнијим земљама као што је Србија. Друго, месецима из Словеније стижу упозоравајуће информације да челници фирме која треба да буде носилац посла више времена проводе у истражним полицијским разговорима и затворима него на терену. Како ће они изградити београдски мост ако им словеначке власти, због бројних финансијских и грађевинских махинација, забране излазак из „дежеле”, и тако нас оставе на цедилу да сами изградимо здање са пилоном високим безмало 200 метара. Треће, новац ћемо, могућно је, и некако намаћи, али ко ће га и како враћати. Посебно ако се зна да за те исте паре Београд може да подигне три, што би се рекло, обична, функционална моста. 

Било како било, грађевинари су ових дана подигли тарабу око места где почињу припремни, земљани радови.

Да ли још има времена да се заустави остваривање мегаломанског пројекта који ће деценијама стајати као кост у грлу? На последњем потезу су, као у шаховској партији, људи од разума из политичког врха Београда и Србије.