Рупелу ускраћен посао у Бечу

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 21. новембра – Председник Словеније Данило Тирк ускратио је именовање за амбасадора у Бечу досадашњем министру спољних послова Димитрију Рупелу, саопштио је данас Тирков кабинет. Тако Рупел данас, по изгласавању нове владе Борута Пахора у словеначком парламенту, остаје без икаквог дипломатског ангажмана.

Тирк је уједно потврдио седам других амбасадора које је у јуну предложила одлазећа влада Јанеза Јанше, између осталих амбасадора у Приштини Јожефа Хлепа. Тирк је, уз Рупела, одбацио кандидатуру још шест несуђених амбасадора – у Вашингтону, Братислави, Берлину, Кијеву, Москви и Техерану, поред Беча. Иако је Јаншина влада у међувремену лукавством покушала да предупреди Тиркову одлуку, па је у аустријску престоницу послала захтев да Рупелу одобри агреман, маневар је пропао. Занимљиво је да је Рупел агреман из Беча већ добио, саопштила је ТВ Словенија, али Тирк је остао непоколебљив да дуговечни словеначки шеф дипломатије, који је ту улогу обављао у неколико „левих” и „десних” влада, не испуњава законске услове за место амбасадора.

Да подсетимо, Рупел се Тирку замерио новембра 2007. током кампање за новог председника Словеније, када је Рупел отворено радио у корист десничарског кандидата а против Тирка, подсетивши да је он за СФРЈ радио у Женеви и после осамостаљења Словеније, што је једнако акту велеиздаје. Рупеловом намештењу у Бечу срчано се противила и словеначка мањина у Аустрији (посебно у Корушкој), уверена да се министар није залагао за поштовање двојезичности и „мањинске интересе уопште” код аустријске владе.

Својеглави Рупел, кога стране дипломате у Љубљани, по угледу на колеге из Брисела, због преке нарави описују као „ракету без навођења”, није отрпео овакав развој догађаја па је, у последњим секундама проведеним у фотељи министра, у јавност лансирао отворено писмо под насловом „Сећање, израз захвалности и добре жеље”. Оптужио је Тирка за политичко кадровисање, уз издашно подсећање на своје „пионирске заслуге” у подизању словеначке дипломатије од нуле. „Словеначка држава има једва 16, 17 година, а пре тога су дипломате биле углавном странци или ретки словеначки изабраници”, закључује разочарани Рупел есеј на тему „Словенци су своју државу обликовали са закашњењем”. Парламентарна комисија је у међувремену потврдила Самуела Жбогара за Рупеловог наследника. Жбогар важи за „америчког човека” и Рупелов кадар, а хрватски медији критикују избор мандатара Пахора у страху да ће Жбогар наставити Рупелову „изузетно тврду” политику условљавања и блокирања Хрватске у напредовању ка чланству у ЕУ, због нерешених граница на копну и мору. Хрватска би да погранична спорења оконча међународном арбитражом у Хагу. Словенија то неће и прети да ће референдумом онемогућити Хрватској улазак у ЕУ.

За Жбогара (46), каријерног дипломату „са богатим искуством”, „Нови лист” из дипломатских кулоара преноси да „не подноси балкански менталитет”. Мада Жбогар не демантује наводе о алергији на менталитет Балкана, ријечки лист се нада да он „неће бити толико бучан, недипломатичан и непријатан као његов претходник Рупел”. С друге стране, Жбогара овдашње колеге називају „чистокрвним дипломатом” јер је каријеру започео у срцу Балкана током деведесетих година прошлог века, када га је републичка власт из Љубљане, уочи распада СФРЈ, делегирала за рад у југословенском министарству спољних послова у Београду, под вођством Будимира Лончара. Готово две деценије касније Жбогар преузима вођење словеначког МСП-а, а претходно је у кључном тренутку припрема за словеначко председавање ЕУ обављао функцију амбасадора Словеније у Вашингтону где је 24. децембра прошле године, заједно са америчким званичницима, учествовао у креирању сатнице за потоње проглашење независности Косова.