Rupelu uskraćen posao u Beču

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 21. novembra – Predsednik Slovenije Danilo Tirk uskratio je imenovanje za ambasadora u Beču dosadašnjem ministru spoljnih poslova Dimitriju Rupelu, saopštio je danas Tirkov kabinet. Tako Rupel danas, po izglasavanju nove vlade Boruta Pahora u slovenačkom parlamentu, ostaje bez ikakvog diplomatskog angažmana.

Tirk je ujedno potvrdio sedam drugih ambasadora koje je u junu predložila odlazeća vlada Janeza Janše, između ostalih ambasadora u Prištini Jožefa Hlepa. Tirk je, uz Rupela, odbacio kandidaturu još šest nesuđenih ambasadora – u Vašingtonu, Bratislavi, Berlinu, Kijevu, Moskvi i Teheranu, pored Beča. Iako je Janšina vlada u međuvremenu lukavstvom pokušala da predupredi Tirkovu odluku, pa je u austrijsku prestonicu poslala zahtev da Rupelu odobri agreman, manevar je propao. Zanimljivo je da je Rupel agreman iz Beča već dobio, saopštila je TV Slovenija, ali Tirk je ostao nepokolebljiv da dugovečni slovenački šef diplomatije, koji je tu ulogu obavljao u nekoliko „levih” i „desnih” vlada, ne ispunjava zakonske uslove za mesto ambasadora.

Da podsetimo, Rupel se Tirku zamerio novembra 2007. tokom kampanje za novog predsednika Slovenije, kada je Rupel otvoreno radio u korist desničarskog kandidata a protiv Tirka, podsetivši da je on za SFRJ radio u Ženevi i posle osamostaljenja Slovenije, što je jednako aktu veleizdaje. Rupelovom nameštenju u Beču srčano se protivila i slovenačka manjina u Austriji (posebno u Koruškoj), uverena da se ministar nije zalagao za poštovanje dvojezičnosti i „manjinske interese uopšte” kod austrijske vlade.

Svojeglavi Rupel, koga strane diplomate u Ljubljani, po ugledu na kolege iz Brisela, zbog preke naravi opisuju kao „raketu bez navođenja”, nije otrpeo ovakav razvoj događaja pa je, u poslednjim sekundama provedenim u fotelji ministra, u javnost lansirao otvoreno pismo pod naslovom „Sećanje, izraz zahvalnosti i dobre želje”. Optužio je Tirka za političko kadrovisanje, uz izdašno podsećanje na svoje „pionirske zasluge” u podizanju slovenačke diplomatije od nule. „Slovenačka država ima jedva 16, 17 godina, a pre toga su diplomate bile uglavnom stranci ili retki slovenački izabranici”, zaključuje razočarani Rupel esej na temu „Slovenci su svoju državu oblikovali sa zakašnjenjem”. Parlamentarna komisija je u međuvremenu potvrdila Samuela Žbogara za Rupelovog naslednika. Žbogar važi za „američkog čoveka” i Rupelov kadar, a hrvatski mediji kritikuju izbor mandatara Pahora u strahu da će Žbogar nastaviti Rupelovu „izuzetno tvrdu” politiku uslovljavanja i blokiranja Hrvatske u napredovanju ka članstvu u EU, zbog nerešenih granica na kopnu i moru. Hrvatska bi da pogranična sporenja okonča međunarodnom arbitražom u Hagu. Slovenija to neće i preti da će referendumom onemogućiti Hrvatskoj ulazak u EU.

Za Žbogara (46), karijernog diplomatu „sa bogatim iskustvom”, „Novi list” iz diplomatskih kuloara prenosi da „ne podnosi balkanski mentalitet”. Mada Žbogar ne demantuje navode o alergiji na mentalitet Balkana, riječki list se nada da on „neće biti toliko bučan, nediplomatičan i neprijatan kao njegov prethodnik Rupel”. S druge strane, Žbogara ovdašnje kolege nazivaju „čistokrvnim diplomatom” jer je karijeru započeo u srcu Balkana tokom devedesetih godina prošlog veka, kada ga je republička vlast iz Ljubljane, uoči raspada SFRJ, delegirala za rad u jugoslovenskom ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, pod vođstvom Budimira Lončara. Gotovo dve decenije kasnije Žbogar preuzima vođenje slovenačkog MSP-a, a prethodno je u ključnom trenutku priprema za slovenačko predsedavanje EU obavljao funkciju ambasadora Slovenije u Vašingtonu gde je 24. decembra prošle godine, zajedno sa američkim zvaničnicima, učestvovao u kreiranju satnice za potonje proglašenje nezavisnosti Kosova.