Друга етапа Нишке операције

Друга етапа (11–14. октобра) обухвата разбијање немачке групације у рејону Александрово, Југбогдановац. Главнина немачке нишке групације, продирући 14. октобра ка Прокупљу, на простору Александрово–Југбогдановац сукобила се с јединицама 47. и 24. дивизије НОВЈ. Једна немачка колона, ојачана тенковима, пробила се према Прокупљу. Кад су групе с тенковима прошле, главна колона је била прекинута и поново одсечена. Развиле су се оштре борбе у којима су преостале немачке снаге биле потпуно окружене. У најкритичнијем тренутку по непријатеља, на окружену немачку групацију почела је да дејствује и авијација Црвене армије. Немачка колона је била заустављена на отвореном простору и онеспособљена за даљу борбу и покрет. Тада је уследио напад 47. дивизије на одсеку Александрово–Југбогдановац и 24. дивизије на фронту с. Арбанаси–Поток, не дозвољавајући непријатељу да се среди, да поседне положаје и да поново крене у пробој.

После тога су, на крилима снага 47. дивизије, левом обалом Јужне Мораве и левом обалом Богдановачке реке, уведени у борбу делови бугарске Оклопне бригаде.

Након двосатне оштре борбе непријатељ је потпуно разбијен. Немци су напустили сва моторна возила и разбежали се ка Прокупљу, делом натраг, преко Јужне Мораве, а делом ка Јастрепцу, тежећи да се по групама пробију ка Косову или Краљеву. Претходница се с тешком муком пробила до Прокупља, а један део се дохватио шумовитих огранака Великог Јастрепца и прикупио у Краљеву. Истог дана (14. октобра) делови Црвене армије су ушли у Крушевац, док је Друга пролетерска дивизија разбила четничке снаге код Голубовца–Пасјака, избацивши из строја око 250 четника.

Тако је после седмодневних борби на простору од Крушевца до Врања и од Пирота до Прокупља потпуно сломљен отпор немачке нишке групације и ослобођена читава та територија.

Закључак. Ослобођењем Ниша заједно са Врањем, Лесковцем и Крушевцом све комуникације у долини Јужне Мораве налазиле су се у рукама НОВЈ, чиме је онемогућена одступница Групи армија Е долином Јужне и Велике Мораве на север и отклоњена опасност да немачке снаге угрозе позадину Прве армијске групе НОВЈ и делова Трећег украјинског фронта Црвене армије који су наступали ка Београду. Група армија Е била је принуђена на повлачење преко Косова и даље долином Ибра и Западне Мораве на север, односно преко Санџака за Босну.

Ослобођење Баната и избијање на Дунав и Тису

Северно од Дунава, јединице 46. армије Другог украјинског фронта избиле су до 1. октобра на румунско-југословенску границу, у следећем распореду: 10. гардијски стрељачки корпус према Вршцу и Белој Цркви, 31. гардијски стрељачки корпус према Кикинди. Од јединица НОВЈ, у Банату су тада дејствовале: Осма војвођанска бригада, четири партизанска одреда и један самостални батаљон НОВ и ПОЈ. Од немачких снага подручје Баната браниле су: Четврта СС полицијска моторизована дивизија, Први пук „Бранденбург” и 92. моторизована бригада. Осим тих јединица, ту су се налазиле и разне друге полицијске и помоћне јединице.

Јединице 10. гардијског стрељачког корпуса, у садејству са Белоцркванским и Вршачким партизанским одредом, ослободиле су 1. октобра Белу Цркву, а сутрадан и Вршац. Продирући ка западу, оне су 3. октобра ослободиле Ковин, а 6. октобра и Панчево, уз садејство Ударног батаљона Банатске оперативне зоне и Панчевачког партизанског одреда.

Главнина 46. армије оријентисала се према Петровграду (Зрењанину) и Кикинди. Уз садејство Осме војвођанске бригаде и Петог банатског партизанског одреда, она је ослободила северни Банат, прешла Тису између Аде и Кањиже и 11. октобра избила у Суботицу, у коју је већ био ушао Суботички партизански одред. Део 109. дивизије и два батаљона 12. војвођанске бригаде су 10. октобра форсирали Дунав око 10 км источно од Београда и успоставили мостобран на десној обали.

*Учесник НОР-а, пуковник у пензији

(9. новембар – Београдска операција)