Солунски метро без машиновођа

Од нашег дописника

Атина – Грађани и власти Солуна после две деценије чекања одбројавају дане до отварања једног од најмодернијих метроа у Европи, који ће дневно превозити 254.000 путника и то возовима који ће функционисати без возача. Тако ће од 30. новембра, за када је предвиђено свечано пуштање у рад метроа чије су линије дуге 9,6 километара, грађанима бити на располагању 13 станица док ће се преосталих пет тек градити. Солун ће се истовремено наћи на списку ретких европских градова који су у систем градског превоза увели тако модерну технологију транспорта.

Метроом, који је тренутно у фази провере, руководиће конзорцијум ТХЕМА, француско-италијанска компанија са значајним искуством у управљању оваквим системима са аутоматизацијом и напредним сигурносним карактеристикама. Ова подземна железница имаће систем сигурности број четири, што значи да машиновођа неће ни бити потребан, с тим да ће у композицијама бити особље које ће, на пример у случају нестанка струје или квара, воз „ручно” одвести до следеће станице.

Возови ће се на перонима станица појављивати у интервалима од по два и по минута, а све станице биће под потпуним надзором. У првој фази рада користиће се 18 возова, али је идеја да се у наредним годинама дода још 15 возова, што ће значити да ће тиме бити обезбеђен превоз чак 350.000 путника дневно.

Метро ће повезивати кључне делове града и олакшавати приступ центру и луци, што је од великог значаја, како за локално становништво, тако и за туристе међу којима је традиционално много грађана Србије. Станице ће имати неопходну инфраструктуру као што су гараже, услужна делатност, дигитални системи куповине карата, олакшан приступ особама са посебним потребама... Изградња нових станица ће се наставити током наредних година, што би, када све буде комплетирано, допринело да на тесним градским улицама буде бар 57.000 возила мање.

Пет станица су уређене као музеји – управо су археолошка налазишта која су се током свих ових година нашла на путу приликом копања тунела била разлог кашњења завршетка радова. Током копања пронађено је невероватних 330.000 археолошких предмета, међу којима је најважнија безглава статуа богиње Афродите. Највећи број тих артефаката припада касном римском и раном византијском  периоду.

Могућност изградње метроа први пут је озбиљно разматрана осамдесетих година, али се након пропалих планова са радовима кренуло тек 2006. године. Затим се стало због археолошких налазишта, појавили су се проблеми правне природе па су радови покренути тек 2016. године. У изградњу солунског метроа уложено је преко две милијарде евра из фондова Европске инвестиционе банке, Европског регионалног развоја, али и фондова грчке државе. Очекује се да ће отварање метроа имати и значајан економски ефекат јер ће се отворити нова радна места, повезати комерцијалне тачке, пружити најсавременији вид превоза којим ће се Солун, уз Копенхаген и Милано, наћи у малој групи градова са технолошки и сигурносно најсавременијим подземним јавним транспортом.

Иначе, метро у Атини, један од првих у Европи, који је електрифициран још 1904. године, има три, а у току је изградња четврте линије. Већ 1925. године направљена је студија за даље ширење мреже, али како политичке околности нису ишле на руку, цео процес се одужио. Тек 1991. изграђене су линије 2 и 3 које се и данас продужавају. Тренутна дужина линија атинског метроа износи преко 90 километара, има 66 станица и превози око 1,5 милиона путника дневно.

Током градње готово сваке линије, археолошка налазишта су била највећа „препрека” јер по њиховом проналажењу морају да се изврше одговарајућа истраживања. Највише посла за археологе било је својевремено код изградње метроа код Акропоља, а на централном Тргу Синтагма откривени су гробница из византијског периода, корито реке Еридан и ливене статуе из класичног доба, као и део аквадукта и термални комплекс из римског периода. Веома је било занимљиво и откриће на централној станици Монастираки, где су отркивене стамбене реликвије из периода 8. века пре наше ере, па све до 19. века, чиме је потврђена теза да је континуирана насељеност тог дела постојала још од микенског периода. Уосталом, Грци са правом и поносом кажу да је њихова земља, у ствари – један велики музеј на отвореном.