Solunski metro bez mašinovođa

Od našeg dopisnika

Atina – Građani i vlasti Soluna posle dve decenije čekanja odbrojavaju dane do otvaranja jednog od najmodernijih metroa u Evropi, koji će dnevno prevoziti 254.000 putnika i to vozovima koji će funkcionisati bez vozača. Tako će od 30. novembra, za kada je predviđeno svečano puštanje u rad metroa čije su linije duge 9,6 kilometara, građanima biti na raspolaganju 13 stanica dok će se preostalih pet tek graditi. Solun će se istovremeno naći na spisku retkih evropskih gradova koji su u sistem gradskog prevoza uveli tako modernu tehnologiju transporta.

Metroom, koji je trenutno u fazi provere, rukovodiće konzorcijum THEMA, francusko-italijanska kompanija sa značajnim iskustvom u upravljanju ovakvim sistemima sa automatizacijom i naprednim sigurnosnim karakteristikama. Ova podzemna železnica imaće sistem sigurnosti broj četiri, što znači da mašinovođa neće ni biti potreban, s tim da će u kompozicijama biti osoblje koje će, na primer u slučaju nestanka struje ili kvara, voz „ručno” odvesti do sledeće stanice.

Vozovi će se na peronima stanica pojavljivati u intervalima od po dva i po minuta, a sve stanice biće pod potpunim nadzorom. U prvoj fazi rada koristiće se 18 vozova, ali je ideja da se u narednim godinama doda još 15 vozova, što će značiti da će time biti obezbeđen prevoz čak 350.000 putnika dnevno.

Metro će povezivati ključne delove grada i olakšavati pristup centru i luci, što je od velikog značaja, kako za lokalno stanovništvo, tako i za turiste među kojima je tradicionalno mnogo građana Srbije. Stanice će imati neophodnu infrastrukturu kao što su garaže, uslužna delatnost, digitalni sistemi kupovine karata, olakšan pristup osobama sa posebnim potrebama... Izgradnja novih stanica će se nastaviti tokom narednih godina, što bi, kada sve bude kompletirano, doprinelo da na tesnim gradskim ulicama bude bar 57.000 vozila manje.

Pet stanica su uređene kao muzeji – upravo su arheološka nalazišta koja su se tokom svih ovih godina našla na putu prilikom kopanja tunela bila razlog kašnjenja završetka radova. Tokom kopanja pronađeno je neverovatnih 330.000 arheoloških predmeta, među kojima je najvažnija bezglava statua boginje Afrodite. Najveći broj tih artefakata pripada kasnom rimskom i ranom vizantijskom  periodu.

Mogućnost izgradnje metroa prvi put je ozbiljno razmatrana osamdesetih godina, ali se nakon propalih planova sa radovima krenulo tek 2006. godine. Zatim se stalo zbog arheoloških nalazišta, pojavili su se problemi pravne prirode pa su radovi pokrenuti tek 2016. godine. U izgradnju solunskog metroa uloženo je preko dve milijarde evra iz fondova Evropske investicione banke, Evropskog regionalnog razvoja, ali i fondova grčke države. Očekuje se da će otvaranje metroa imati i značajan ekonomski efekat jer će se otvoriti nova radna mesta, povezati komercijalne tačke, pružiti najsavremeniji vid prevoza kojim će se Solun, uz Kopenhagen i Milano, naći u maloj grupi gradova sa tehnološki i sigurnosno najsavremenijim podzemnim javnim transportom.

Inače, metro u Atini, jedan od prvih u Evropi, koji je elektrificiran još 1904. godine, ima tri, a u toku je izgradnja četvrte linije. Već 1925. godine napravljena je studija za dalje širenje mreže, ali kako političke okolnosti nisu išle na ruku, ceo proces se odužio. Tek 1991. izgrađene su linije 2 i 3 koje se i danas produžavaju. Trenutna dužina linija atinskog metroa iznosi preko 90 kilometara, ima 66 stanica i prevozi oko 1,5 miliona putnika dnevno.

Tokom gradnje gotovo svake linije, arheološka nalazišta su bila najveća „prepreka” jer po njihovom pronalaženju moraju da se izvrše odgovarajuća istraživanja. Najviše posla za arheologe bilo je svojevremeno kod izgradnje metroa kod Akropolja, a na centralnom Trgu Sintagma otkriveni su grobnica iz vizantijskog perioda, korito reke Eridan i livene statue iz klasičnog doba, kao i deo akvadukta i termalni kompleks iz rimskog perioda. Veoma je bilo zanimljivo i otkriće na centralnoj stanici Monastiraki, gde su otrkivene stambene relikvije iz perioda 8. veka pre naše ere, pa sve do 19. veka, čime je potvrđena teza da je kontinuirana naseljenost tog dela postojala još od mikenskog perioda. Uostalom, Grci sa pravom i ponosom kažu da je njihova zemlja, u stvari – jedan veliki muzej na otvorenom.