Загађење ваздуха утиче на здравствено стање

У Новом Београду, Старом граду, Савском венцу, Раковици није било здраво шетати у јутарњим сатима, док је у осталим општинама било чак опасно за осетљиву популацију. Апликација за временску прогнозу на телефону неким корисницима послала је обавештење да се очекује магла. Ситуација готово иста сваког јутра у току недеље.

Када дође јесен и крене грејна сезона, углавном се сви запитају шта видимо изнад наших зграда. Магла је уобичајена за овај период, али све чешће имамо дилему да ли она прикрива нашу видљивост или са њом стигло и загађење ваздуха.

Метеоролози су и раније говорили – магла је кондензована пара беле боје, без мириса и не може да буде последица загађења, док смог осећамо и видимо његово сивило. А лош квалитет ваздуха може утицати и на здравствено стање људи.

– То је глобални проблем у свету. Велика количина аутомобила, издувних гасова, отровних честица, а почела је и грејна сезона. Многи и даље ложе, пуше се димњаци, раде и фабричка постројења, колико год се постављају филтери, загађено је окружење – објашњава Радмила Шехић, докторка.

Сивило у ваздуху смањује ниво кисеоника који је неопходан за исхрану, крв, органе и комплетан живот.

– Смањује се могућност да удахнемо добар, здрав кисеоник. Загађење може да буде локални иритант када делује честица дима, прашине, испарења, гасова. Дакле, надражује нос, грло, провоцира кашаљ, чак изазива и алергијске реакције, које ће све више и више да запоседају. Може се јавити и проблем са синусима, нарочито челним који су у директном контакту преко носа са спољашњом средином. Непрестана иритација горњих дисајних партија условљава потом и оптерећење доњег дисајног, односно великог дисајног стабла. Оно бива оптерећено таквом врстом лошег квалитета ваздуха – каже Шехићева.

Учестале респираторне инфекције се лакше развијају у оваквим данима. Тада се оштећује дисајни пут, долази до иритација и ствара се подлога да се вируси који су нам у окружењу учаоре и наставе своје деловање.

– Стална иритација горњих дисајних путева је можда и најопаснија ствар. Непрестано бомбардовани лошим квалитетом ваздуха, алергијским реакцијама, честицама прашине, издувних гасова ствара се дуготрајни проблем, који може довести и до тешких малигних процеса – наводи докторка и додаје да су нарочито осетљиви асматичари, бронхитичари, људи са хронично опструктивном болешћу плућа…

Како би се заштитили потребно је да што више времена проводимо на местима где је природна средина и да избегавамо да будемо напољу у време највећег загађења.

– У главном граду још има тога – Кошутњак, Звездарска шума. Ако је изводљиво, треба избећи боравак где је највећи саобраћај и где је најзагушљивије. Не изводити децу у шетњу у овом периоду дана. Треба их водити у паркове, где је колико толико филтриран ваздух. Када смо напоље, можемо да ставимо маске јер оне праве известан филтер када удишемо ваздух. Али када говимо о данашњици, људима их је доста ношења, после короне. Међутим, колико год маска била добра, удише се угљен-диоксид, тако се омамљује организам и пада концентрација. Али на кратким релацијама она је добро решење – саветује Шехићева.