Старо оружје доктора Шолета

Доктор Шоле, тако га зову, спокојан је човек у 65. години, зато што је честит. Уважен је у Осечини и још даље зато што је врстан лекар, интерниста. Посебно је познат због својих "злата вредних" руку којима од дрвета и метала твори све што се из њих може створити. Највише: старо оружје. Последње три године у његовом приватном музеју смештено је око 700 предмета, оруђа и оружја, из разних периода, од разних војски које су војевале пределима око Дрине и ваљевских планина. Неко пронађе, дотури му или препоручи какав зарђали, улубљени и бачени бајонет, срп или пушку. Тада почиње његов рад. Сваки стари предмет би довео у употребно стање.

"Ја сам дечко из овог краја, волим ово блато више но туђу калдрму..."

Зато чува завичајно српско оружје, прикупљено на терену из њива и напуштених кућа (све пријављено и регистровано код надлежних). Поседује оружје музејско (од 1510. до 1924. године), трофејно и за личну употребу (лов).

Доктор Шоле, Светислав А. Станојевић има ординацију у Осечини. Са супругом Сојком, педијатром, упознао се још на студијама у Београду. Поносни су на два сина. То су др Александар (1972) и Ђорђе (1974) магистар и академски сликар. Сваког петка дођу да посете родитеље. Доктор Шоле за себе каже да је "чист Србијанац".

Показује "колт" из 1860. године, француски, 12 милиметара, петометни. Ту је и карабин Момчила Ђурића, партизана који није био комуниста, него народни борац, ликвидиран после рата. Историја и етнологија се преплићу са експонатима.

Турски бодеж јатаган са арапским писмом, знаком газде, чином и именом. Звоно – меденица, за волове предводнике стада. Завала – носач дрвета у огњишту, служи за качење лонаца. Бакарни котао, вериге, карбитна лампа, потковица од муле, коња и вола, прапорци, серцани – украсна звонца на амовима за свадбе, клепка, звоно за свечане прилике и девојачки дар, чаура топа, воденичко камење, катраница за кола са дрвеном осовином, рог за кошење, менгеле – наковањ ковачки алат, ралица за говече као претеча плуга. Соланик за млевење соли. Жрвљаник за ручно млевење жита, јармови, плугови. Симболичан топ од гранате аустроугарског "мелзнера" може и сада да пуца, ко прангија. Чауре са Цера. Прве пушке – колашице, по пројекту Леонарда да Винчија.

Кремењача у месингу и челику из 1550. године. Ставља ми ову пушку у руку, прислања ми на раме и каже: "Слободно пробајте". Опалим и чује се "прас" као каписла. То је знак да још ради. Испаљује пет метака у минути. Има дугачке и кратке, десне и леве пушке. Пушка за леворуке, када је ставиш на земљу усправно, стоји до главе војника (око 170 цм). Што дужа то боља. Дуга десна кремењача. Између пушака угнездила се нежна виолина, израдио је Предраг Андрић у Осечини од домаћег јавора. Има и кратких пушака, као и кубура за појас, од левих до десних, у употреби до 1845. године. Пушке каписларе, предњаче, комресионе, из 1845. године, 18 мм. Др Шоле каже: "Ово је тукло на шестсто метара". Дамски пиштољ из 1790. године. "Кентаки" пиштољ, двоцевке каписларе. Све уме доктор, само не уме кујунџијски рад. "Ово нико нема", пушка "фуше", ловачко оружје са доњим отварањем и централним паљењем. Затим, карабин српске војске од 1880. до 1904. године, кашикаре. Шлем са Солунског фронта. Наџак, пешадијски турски буздован. Пронашао га на ђубришту и поправио, то оружје се 27 пута кује и премерује, а борци се са два ова оружја боре у свакој руци с једним. Нож "тесак" је носило девет породичних колена. Бајонети за борбу у сусрет и у рову. Ракетни пиштољ из немачког тенка. Козачки мач из 1912. године. Горштачки ножеви стари неколико векова. Ленте, лорњони, ордење, новац. Новчаница од три  рубље чија је противвредност у царској Русији износила 17,42 карата злата.