Филм о Ђорђу Генчић

Документарни филм „Ђорђе Генчић, превратник са златним штапом“, аутора Радета Стојчића биће представљен од 13 сати у Позоришном музеју у Зајечару. Филм који је настао у производњи „Студија 101” сведочи о бурном животу индустријалца, власника рудника, Ђорђа Генчића, упамћеног највише по учешћу у организацији Мајског преврата и репутацији бонвивана старог Београда. Повод је годишњица рођења Ђорђа Генчића (Велики Извор код Зајечара, 4. новембра 1861.- Београд, 19. октобра 1938.) министра унутрашњих послова у време краља Александра Обреновића и градоначелника Ниша ( 1894- 1899).

Ђорђе Генчић био је једна од најистакнутијих личности на српској политичкој сцени, крајем 19. и почетком 20. века. Међутим, због догађаја који су се одиграли на самом почетку 20. века, помен Ђорђа Генчића и данас има изразито негативну конотацију, о чему најбоље сведоче надимци који су му додељени: Краљеубица, душа завереништва, Човек крвавих руку.

Рођен је у у имућној породици Генчић, која је подржавала и сарађивала са династијом Обреновић. У Зајечару је контроверзни Ђорђе Генчић завршио полугимназију, која је тада трајала две године, после чега одлази у Беч, где се образује у домену економских наука. Ношен немирним духом, неколико година касније одлази у Русију, где се школује на војној академији и стиче чина капетана. Неочекивано напушта Русију и враћа се Србију, односно у Београд. У Русији га је, бележе хроничари,  посетио дипломата Јован Ристић, који је битно утицао на Генчићеву одлуку да се врати на Балкан, посвети политици и придружи Либералној странци.

Политичку каријеру Ђорђе Генчић започeo je крајем 80-десетих година 19. века, када је изабран за народног посланика. као члан Либералне странке. Убрзо после тога постаје генерални конзул у Солуну. Ту је провео известан период, ипак, вођен немирним духом, враћа се у Србију и  наставља са политичким деловањем. Постаје градоначелник Ниша, а у том периоду награђен је орденом Меџедије, који му је додељен од стране турског султана Абдула Хамида Кана.

Као изузетно способна личност, Ђорђе Генчић, затим је именован за министра унутрашњих дела... Показао се као врстан дипломата и познавалац политичких ситуација, ипак против Генчића је покренут процес, због такозваног „писма против Краља”, односно, увреде части Њ. К. В. Александра Обреновића, а у вези са женидбом са Драгом Машин. Одлучено да се Ђорђе Генчић казни са седам година издржавања затворске казне, али, успева да, током 1901. године, изађе из пожаревачког затвора, у којем је провео неколико месеци.

По изласку из затвора, Ђорђе Генчић започиње организовање догађаја који ће обележити његову политичку каријеру, али и живот: Мајски преврат. На основу литературе може се закључити да је Генчић размишљао о убиству краљевског пара, окупио заверенике који ће извршити преврат. Завереници се окупљају у току 1901. године, када су положили усмене заклетве. Један од главних циљева био је да свргну краљевски пар и доведу династију Карађорђевић. Спрега између завереника и будућег краља Петра Карађорђевића, који је у то време боравио у Швајцарској, био је управо Ђорђе Генчић.

Наредне 1902. године Ђорђе Генчић разговара је са дипломатским представницима Аустрије у Београду и са руским амбасадором у Бечу, не наговештавајући им директно смену краља, али је говорио о томе ко би могао да га замени. Почетком 1903. године расте незадовољство грађана који желе да свргну краља Александра. Комплетан план завере уобличен је маја месеца, а реализован у ноћи између 28. и 29. маја. Ђорђе Генчић је одведен у министарство унутрашњих послова како би одатле издавао наређења. Међутим, убрзо након Генчићевог одласка у министарство, један од команданата завере, потпуковник Петар Мишић,  истрчао је са револвером у руци и рекао да су краљ и краљица погинули са ускликом: ,,Живео краљ Петар Карађорђевић”...

На основу сачуваних података и фотографија, Ђорђе Генчић је у свом родном селу, Великом Извору, подигао спомен-чесму неколико година касније, тачније, 1927. године, која је том приликом и освештана. Лични живот Ђорђа Генчића, као и његов политички, изазива пажњу. Био је ожењен са Косаром Новаковић, ћерком београдског адвоката Алексе Новаковића. Косара је претходно била удата и свој први брак је окончала управо  због Ђорђа Генчића. Брак са Косаром Новаковић, који је трајао око десет година, завршио се бурно као што је и започео. Косара се развела од Ђорђа, а повод развода је био кнез Арсен Карађорђевић, који ће ускоро постати њен трећи муж. Ђорђе Генчић никада није преболео одлазак супруге, који је пак, како је сам истицао, сматрао „божјом правдом”. Међутим, како би лакше преболео развод, саградио је вилу у Крунској улици која је, како стручњаци сматрају, представљала симбол Генчићевог материјалног статуса, моћи и афирмације у друштву. Ђорђе Генчић преминуо је 19. октобра 1938. године у Београду.