Далеководи дуж Дунава биће безбеднији за птице

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) током претходне три године истраживало је страдање птица од струјног удара и судара са далеководима дуж тока Дунава у Србији и забележило 1.194 страдале птице. Како би се зауставила даља страдања, у сарадњи са „Електродистрибуцијом Србије” заштићено је 40 километара далековода дивертерима (преусмеривачима лета), а изоловано 576 стубова, наводе из ДЗППС-а.

„Електрични стубови, жице и објекти за трансформацију напона су одавно постали део природног станишта које птице користе за одмор, осматрање плена приликом лова или гнежђење. Ове структуре представљају озбиљну претњу по птице: електрокуција (струјни удар) и колизија (судар са далеководима) годишње однесу десетине милиона живота широм света. Зато је 2020. године покренут пројекат ’LIFE Danube Free Sky’ суфинансиран из програма Европске уније LIFE, у којем учествује 15 партнера из седам подунавских држава (Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Румунија, Бугарска и Србија) са циљем да се истражи и спречи страдање птица од електрокуције и колизије дуж Дунава који бројне птице, приликом сеоба, користе као миграторни коридор. У Србији пројекат реализују ДЗППС и ’Електродистрибуција Србије’ у оквиру девет међународно значајних подручја за птице која се простиру на простору дунавског тока”, указали су из друштва.

У првој фази пројекта било је потребно, како су објаснили, установити које су трасе и стубови најопаснији. Ангажовани спољни сарадници, њих 22, обишли су 484 километра средњенапонских далековода и 6.094 средњенапонска стуба. Током наредних 15 месеци те трасе су обилажене, посматрани су прелети птица односно начини на који птице интерагују са далеководима, прикупљане су информације о типовима стубова и конзола како би се развили начини касније заштите, а све време су сакупљани подаци о страдању птица.

„Током трајања теренског рада укупно је пронађено 1.194 страдале јединке 57 различитих врста птица. Највише страдају птице из породице врана: свраке, сиве вране, гачци, гавранови, а за њима следе мишари, ветрушке, чворци, лабудови... Узроци страдања су у највећем броју случајева били несумњиви. Уколико птица има опекотине на ногама, кљуну, глави или перју ради се о електрокуцији, а уколико се примећују сломљени врат или крило и крв из кљуна у питању је колизија”, појаснила је Мирјана Ранков, орнитолошкиња Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Након што су установљене најсмртоносније деонице, „Електродистрибуција Србије” је на 40 километара далековода поставила 3.340 дивертера. Они имају функцију преусмеривача лета, померају се и рефлектују светлост током дана и светле у мраку сигнализирајући на тај начин птицама да се на правцу лета налази препрека како би благовремено могле да преусмере свој лет. Додатно, на 576 најопаснијих стубова постављено је 1.454 изолационе капе, које ће птицама омогућити безбедно слетање, без могућности да својим телом направе кратак спој и страдају од струјног удара. Поред тога што се радило на спречавању страдања, пројектом су спроведене и одређене активне мере заштите. Дуж Дунава је постављена 101 кутија за гнежђење модроврана, једне од најлепших птица у Србији. Ова врста је бројала свега петнаестак парова на северу Војводине почетком 21. века, када и почиње постављање бројних кутија за гнежђење, које модровране прихватају услед недостатка природних дупљи у дрвећу. Већина популације модровране, која се сада процењује на 500 гнездећих парова, свој дом проналази управо у поменутим кутијама.

„У првој години, модровране су заузеле шест кутија, у другој чак 15. До сада смо обележили укупно 49 младунаца модровране који су се излегли у овим кутијама. Али њих заузимају и друге врсте: пољски врапци, пупавци, чворци, кукумавке...”, нагласила Мирјана Ранков.

У оквиру пројекта су постављени и сателитски одашиљачи на две младе јединке степског сокола, чија је бројност у Србији процењена на свега 22 до 32 гнездећа пара. Ови соколови насељавају готово искључиво Војводину, где се гнезде на стубовима високонапонских далековода у металним кутијама постављеним управо у ту сврху. Помоћу података који се добијају преко сателитских одашиљача, орнитолози ће моћи да сазнају више о животним навикама и еколошким потребама ове изузетно угрожене грабљивице.