Трамп би могао да спаси Европску унију

Није никаква тајна да је дубоки осећај слабости завладао Европском унијом а политичка сцена унутар две највеће земље чланице блока, Француске и Немачке, дубоко је располућена. Слаби лидери, пригушени економски раст, велики фискални изазови, миграциони притисак довели су ЕУ у поприлично незавидну ситуацију.

Пре само две године изгледи за Европу чинили су се много другачији када је руска инвазија на Украјину окупила и гурнула Унију ка заједничком геостратешком циљу. Немачка је одвојила 100 милијарди евра за своју нову одбрамбену политику, Француски председник Емануел Макрон ресетовао односе са Источном Европом, одбацујући историјску аверзију своје земље према проширењу.

ЕУ је превазишла појединачна буџетска ограничења да би обезбедили финансирање Украјине и спровела 14 рунди санкција против руске ратне машинерије, пише „Политико“.

Тај осећај сада је изгубљен, али повратак бившег америчког председника Доналда Трампа у Белу кућу могао би да га поново врати.

Француска и Немачка постале су највећи узрочници садашње слабости Европске уније. Макроново коцкање на превременим изборима резултирало је далеко мање стабилним и предвидљивим политичким окружењем, са растућим фискалним дефицитом земље који је укаљао његово економско наслеђе али и његов кредибилитет у ЕУ.

У Немачкој слаба и разбијена владајућа коалиција можда неће ни дочекати крај свог мандата.

Проблеми ЕУ нису само Француска и Немачка. Изазови са којима се чланице сада највише боре — безбедност, одбрана, миграција и фискална политика — најмање су подложни колективној акцији управо зато што су то суштински питања за националне државе: границе, порези и национална безбедност.

Међутим, Трамп би управо ту могао да помогне.

Већина лидера ЕУ — осим премијера Мађарске Виктора Орбана и можда премијера Словачке Роберта Фица и премијерке Италије Ђорђе Мелони — моли се да потпредседница САД Камала Харис победи на изборима у САД.

Њихови страхови су четвороструки: Трампово могуће повлачење из НАТО-а и крај америчке посвећености очувању безбедности континента, једнострано наметање прекида ватре и мировног споразума између Русије и Украјине супротно интересима Кијева и Брисела, штетан трговачки рат  и Трампов утицај на крајњу десницу ЕУ.

Све су то оправдане бриге, али су оне краткорочне и кратковиде јер игноришу ефекат шока и подстицаја који други Трампов мандат могао да има.

Трампова победа одмах би оживела планове за заједничку безбедност и одбрану. Шок од другог Трамповог мандата подстако би Макронов план, не зато што је Немачка земља која нерадо подржава Макронове идеје, него што је то земља која се највише плаши да ће изгубити америчку безбедносну гаранцију.

Исто би важило и за суморне економске изгледе континента. Дијагноза бившег председника Централне банке Марија Драгија о инвестиционом јазу од 800 милијарди евра годишње може да се попуни само уобичајеним финансирањем.

Враћање бившег америчког председника такође би могло да има још два корисна ефекта за Европу: прво, то би додало тежину покушају Европске комисије да у потпуности ревидира буџет ЕУ и учини га погоднијим. Мало је вероватно да ће финансије блока за пољопривредне субвенције и кохезионе фондове бити одрживо када се суоче са егзистенцијалним ризицима које Трамп представља.

Друго, то би подстакло ресетовање Велике Британије и ЕУ, које већ одуговлачи, јер високи званичници са обе стране већ верују да ће их његов повратак подстаћи да пронађу креативније начине да превазиђу своје црвене линије.