Грађевински радници су најугроженији

Влада Србије недавно је усвојила Стратегију безбедности и здравља на раду за период од 2024. до 2027. године. Циљ је да се број повреда на раду смањи за пет одсто у односу на укупан број повреда у претходном петогодишњем периоду спровођења ове стратегије. Када је реч о инспекцијским надзорима поводом повреда на раду, у Инспекторату за рад за „Политику” подсећају да су инспектори од почетка ове године, закључно са септембром, окончали 725 таква надзора, од којих су 18 смртне повреде и 13 надзора због тешких повреда са смртним исходом. У поређењу са стањем пре пет година, укупан број надзора сада јесте већи, за 73, али су, бројчано, подаци о смртним исходима и повредама са смртним исходом мање-више остали слични. Јер, за девет месеци 2019. било је 20 надзора поводом смртних исхода, а 14 их је спроведено због тешких повреда на раду са смртним исходом.

– Ове године, у првих девет месеци било је и 14 надзора поводом колективних повреда на раду, а у оквиру њих се догодило пет смртних повреда на раду и две тешке повреде на раду са смртним исходом. Обављено је и 647 надзора поводом тешких и 33 надзора поводом лаких повреда на раду – наводе у Министарству за рад и додају да грађевинарство и индустрија спадају у најризичније делатности.

– Највише радника задобија тешке повреде на раду у делатности индустрије, док се највише смртних повреда на раду дешава у грађевинарству и индустрији – додају надлежни.

На питање који су најчешћи разлози да радници страдају, одговарају да су небезбедан рад на висини и на непрописно монтираним скелама, некоришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту на раду – првенствено, рад без заштитног шлема и опасача.

– Ту су и рад у непрописно обезбеђеним ископима, одступање од прописаног и утврђеног процеса рада, необученост запослених за безбедан рад, непотпуно спровођење мера безбедности и здравља на раду на местима рада, ангажовање знатног броја оних која раде на „црно”. Они ступају на рад без претходног упознавања са технологијом рада, при чему се недовољно води рачуна о њиховој стручној квалификацији за обављање тих послова, као и о њиховом обучености за безбедан и здрав рад – објашњавају у министарству.

Најугроженија занимања запослених су грађевински радници различитих профила – НК радници, армирачи, тесари, зидари, возачи, ауто-механичари, помоћни радници, електромонтери, бравари заваривачи и руковаоци дизалицама и крановима. Ипак, повреда на раду има и у аутомобилској индустрији, што је потврдило недавно истраживање Центра за политике еманципације на тему услова рада у ауто-индустрији. Истраживање је урађено у 10 фабрика и показало је да 70 одсто радника није задовољно условима рада у постројењима, а тек сваки двадесети јесте.

– На питање да ли су задовољни безбедношћу на радном месту, трећина испитаника је одговорила да није. Сви испитаници су казали да су или имали повреде на раду или су сведочили повредама својих колега. Сматрају да се доста повреда дешава због умора и исцрпљености, као и услед превеликог притиска како би се постигле превисоке норме. У две трећине фабрика испитаници пријављују да је падање у несвест од премора, високих температура и неадекватне вентилације редовна појава. Од осталих повреда најчешће су ту повреде прстију и руку, потом повреде ока, опекотине, посекотине, удари или гажења виљушкаром, ишчашења зглобова, уганућа... – наводи се у истраживању. У две од десет фабрика, према испитаницима, дошло је до смртних исхода директном повредом на радном месту. Конкретно, у једном случају од експлозије тоцила су смртно страдала два радника и у другом случају падом пресе је усмрћен радник. Пријављена су још три случаја радница којима је у току радног времена позлило и које су преминуле исти или наредни дан.