Ко је пљунуо судију: Рајковић или Смиљанић

Неколико пута, од доласка на кормило државног тима Србије, селектор Радомир Антић, нарочито после тријумфа у Бечу над Аустријом, скретао је пажњу фудбалској јавности. Мада је и њему осмех на лицу, неколико пута је поновио:

– Не смемо дозволити да нас ухвати еуфорија. Морамо остати на земљи. Пут до Јужне Африке и Светског првенства је дуг, тек нас чекају велика искушења.

У новинама се претерује, на појединим ТВ каналима још више после високе победе у пријатељском сусрету против Бугарске (6:1). Као: то одавно није виђено нигде, не зато што су Бугари слаби, него су аши „ванземаљци”.

Хвале репрезентативце и Антића сви одреда: Љупко Петровић, Драгослав Степановић (није ни гледао уживо меч са Бугарском), Томислав Караџић (неукусна је изјава: „Сад се види да сам ја највећи кривац” – мислећи на то што је као председник ФСС довео Антића за селектора), Иван Томић из Партизана... Хвала хвалу стиже. Саво Милошевић после свог опроштаја од државног тима рече „како нико у Европи нема такве појединце као Србија”...

Објективно, кренуло је добро и свако има своје заслуге. Само, као и много пута раније, претерасмо у хваљењу и (само)хвалисању. Као да је Србија збрисала Шпанију, Бразил, Енглеску, Немачку и постала првак света! Прави и одлучујући окршаји у квалификацијама за „Мундијал 2010” тек долазе. Можда ће мартовско путовање у Букурешт, на мегдан Румунима, бити и од пресудног значаја.

Арбитражна комисија Фифе одлучила је да наш олимпијац Слободан Рајковић неће моћи да игра за било коју селекцију Србије до септембра 2009, а да му је дозвољено да носи дрес холандског Твентеа. А он и даље тврди: „Ја нисам пљунуо судију”.

Исту тезу су у Швајцарској, у име ФСС, заступали Зоран Лаковић и Небојша Ивковић. Такође и ангажовани адвокати. Одлуком другостепеног органа Твенте може да трља руке, а Рајковић и ФСС су, ипак, остали кратких рукава!

Да ли је омануо омански судија Абдулах ал-Хилали и погрешно записао „да га је пљунуо играч са бројем пет ”или уопште није било пљувања? То је веома важно питање. Као што је и кључно: ако је било пљувања, а Рајковић и даље тврди да то није урадио, ко је то онда учинио? Није, ваљда, Оманац све измислио водећи меч Аргентина – Србија у Пекингу...

Београдом се од повратка олимпијаца из Пекинга, па и у просторијама ФСС, по кулоарима прича: Милан Смиљанић је пљунуо главног судију!

Ако је то тачно, зашто се крила истина и зашто је ФСС дозволио да Фифа казни невиног Рајковића. То, најзад, неко из ФСС, мора званично да саопшти, као што би било спортски да и Смиљанић узме реч и каже: јесам или нисам.

Р. Гвозденовић