Осам деценија од „Нишког инцидента”

Ниш – Недалеко од села Трупале, на излазу из Ниша према северу Србије, односно ка Алексинцу и Београду, поред спомен-обележја подигнутог погинулим војницима Црвене армије данас ће бити организован комеморативни скуп поводом годишњице „Нишког инцидента”. После полагања цвећа и венаца на споменик и евоцирања успомена на херојску борбу за ослобођење Ниша, Србије и Југославије, у вечерњим сатима биће премијерно приказан документарни филм под називом ,,Грешка пуковника Едвидсона”. Свечану академију и премијеру филма организују Друштво српско-руског пријатељста и руских сународника „Наис” и град Ниш, и одржава се поводом осам деценија „Нишког инцидента” и 80. годишњице ослобођења Ниша у Другом светском рату.

Како је за „Политику” испричао Небојша Озимић, историчар и кустос нишког Народног музеја, споменик поред којег је заказан комеморативни скуп, на најбољи начин показује да се чувају вредности и сећања на хероје заједничке борбе војника Црвене армије и бораца Народноослободилачке војске против нациста и домаћих окупатора у Другом светском рату. „Нишки инцидент” догодио се на данашњи дан пре осам деценија, око поднева 7. новембра 1944. године. Почео је неочекиваним нападом савезничке (америчке) авијације и гранатирањем колоне Црвене армије, која је из Ниша кренула према северу Србије у ослободилачки поход и коначан обрачун са фашизмом и окупаторима. У бомбардовању моторизоване војне колоне страдала су 34 војника Црвене армије, међу њима и генерал Котов, а рањено је 39 њих. Сукоб савезничких и совјетских авиона настављен је одмах после тога на небу изнад Ниша, у правцу Сврљига и у Сићевачкој клисури.

Тога дана, испричао је Озимић, у Нишу је посебним свечаностима обележаван Дан октобарске револуције – на стадиону ФК Победа организована је фудбалска утакмица екипа ослободилачке војске и Црвене армије, а испред Народног позоришта у центру града све је било спремно за војну параду, окупило се на хиљаде грађана Ниша и припадника совјетске и југословенске војске. На вест да је гранатирана колона на путу према Алексинцу и да има погинулих и рањених, на висоравни на Малом Јастрепцу, где су били стационирани авиони Црвене армије, подигнута је узбуна. Са нишког аеродрома, где је била ексадрила 707. совјетског пука, спремна да налетом изнад града поздрави учеснике параде и грађане, полетели су први ваздухоплови у сусрет савезничким ловцима и бомбардерима који су се појавили из правца југозападне Србије. Касније је утврђено да су савезнички (амерички) авиони долетели из базе у Фођи, у Италији, и да је команду над њима имао пуковник Едвидсон.

У борби на небу изнад Ниша погођена су и срушена по три савезничка и совјетска авиона, а погинула су по два пилота. Један амерички пилот, чији су авион совјетске ваздухопловне снаге погодиле, запалио се и срушио на југоистоку, а он је заробљен. Смртно су у америчким летелицама страдали пилоти потпоручници Филип Бруер и Елдон Колсон, као и совјетски пилоти Дмитриј Петрович Кривоногиј и Шипуља Виктор Миркофанович. Команда савезничке авијације тврдила је да је дошло до грешке пилота и читању мапа. Ипак, пуковник Едвидсон одмах је смењен са места команданта савезничких ваздухопловних снага и послат на другу дужност.

Сутрадан, 8. новембра, челник Русије Јосиф Стаљин, који је припремао телеграм честитку Френклину Рузвелту поводом новог избора за председника Америке, од генерала Андонова обавештен је о нападу на колону Црвене армије код Ниша, и уместо честитке послао је поруку: „Док сам се ја спремао да америчком председнику честитам нови избор, ви сте нам честитали 27. рођендан Великог октобра тако што сте нам убили 34 војника и официра, ранили 37, и уништили 20 камиона...”

Савезничка команда се упорно правдала да је напала колону Црвене армије због грешке пилота у читању мапе, које су наводно показивале да се авиони налазе изнад Ибарске клисуре и да је сматрала да је гранатирана колона немачке војске у бекству и повлачењу из Грчке. То објашњење о ненамерном нападу и грешци, совјетска страна никада није прихватила. Чак је међу бројним дипломатским покушајима безуспешан био и покушај америчког амбасадора у Москви Аверел Харимана, који је 14. децембра 1944. лично отишао у Кремљ да се извини у име америчког председника и команданта америчких војних снага – његово извињење није прихваћено.

Многи историчари су деценијама после „Нишког инцидента” тврдили да је то био и почетак хладног рата.

Све је почело са „Политиком”

Дуго се о „Нишком инциденту” ништа није знало. „Све је почело текстом у ’Политици’ пре петнаестак година под насловом ’Споменик у жбуњу’ новинара Томе Тодоровића, који је неколико месеци пре објављивања пронашао зарасло у трави спомен-обележје у знак сећања на ’Нишки инцидент’ постављено првих година после Другог светског рата и пре захлађења односа између СССР-а и Југославије у време Информбироа. После тог текста уређено је старо спомен-обележје, али недуго потом иницирана је и изградња новог споменика који је свечано откривен на Дан победе, 9. маја 2022. Након текста у нашем листу отворене су и многе до тада непознате архиве, дошло се до оригиналних докумената, штампани су часописи и књиге, а сада је снимљен и документарни филм. Можда ће једнога дана бити направљен и играни филм, јер интересовање и за такав подухват већ постоји”, написао је Ђорђе Јанковић из Друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наис”, уз позив за вечерашњу премијеру документарног филма. У Нишу је 2015. године на ободу Музеја логора на Црвеном крсту подигнут споменик свим погинулим совјетским војницима у Другом светском рату.