Од Трамповог повратка највише стрепи Европа

Америка заслужује Доналда Трампа, али не и остатак света који није учествовао на овим изборима, закључује цинично колумниста „Блумберга” велики повратак бившег председника у Белу кућу за којег тврди да упркос великим обећањима нема осмишљену филозофију и политику да их спроведе.

Трампови савезници и противници се слажу у једноме ‒ други мандат неће изгледати као први. У покушају да одгонетну његов недоследан политички профил он је за једне националиста и изолациониста. Други у њему виде вештог „политичког трговца”, трећи пак реалисту или унилатералисту. Изгледа да је стари-нови шеф САД од свега помало.

У сваком случају повратак Доналда Трампа на власт утицаће на унутрашњу, али сасвим извесно преобликоваће и досадашњу америчку спољну политику, обећавајући потенцијално радикалне промене на више фронтова док делове света захватају рат и неизвесност. Републиканска странка сада је у потпуности под његовом контролом и сви његови унутарстраначки противници су заувек протерани. Предност је што у Овалну канцеларију улази с искуством, јер је већ био на тој функцији, али и чврстим уверењем да га је систем већ једном изневерио, оцењује Си-Ен-Ен.

Сам Трамп је обећао да ће извући поуке из свог првог мандата и да ће их применити делимично како би избегао, како сам каже, грешке које су ометале способност да управља државом на начин који жели. У спровођењу политичког програма у Конгресу ићи ће му на руку то што су републиканци после ових избора преузели контролу над Сенатом. У свом победничком говору најавио је да ће мото његове владавине бити једноставан: „Дата обећања биће испуњена.” Међутим, Трамп током кампање није прецизирао како ће остварити нека од својих обећања. На питање Фокс њуза хоће ли злоупотребити своју моћ или циљати на политичке противнике, он је одговорио: „Не, не, не, осим првог дана. Затварамо границу. Након тога нећу бити диктатор.”

Током кампање Трамп је бирачима дао седам обећања. Планира да депортује мигранте без докумената и доврши изградњу зида на граници са Мексиком. Најављује да ће смањити инфлацију и порезе и повећати царине на увозну робу. Залаже се и за укидања стотине приписа за очување животне средине, што ће дати нови замах вађењу нафте и гаса.

Трамп је обећао и да ће завршити рат у Украјини за који су амерички порески обвезници дали десетине милијарде долара. Како је изјавио у ТВ дуелу са Камалом Харис неће потписати закон о националној забрани побачаја упркос жељама многих његових конзервативних присталица. Новоизабрани председник је најавио и да ће ослободити неке од својих присталица који су осуђени за кривична дела током нереда и упада у зграду Капитол хила 6. јануара 2020. Као последње обећање у којем се препознаје и жеља за „личном осветом” јесте најава смене посебног тужиоца Џека Смита, који води две кривичне истраге против бившег председника. Смит је оптужио Трампа за наводне покушаје да поништи изборе 2020. и за његово наводно погрешно руковање поверљивим документима.

Када је у питању међународна сцена чини се да од „Трампа 2.0” највише стрепе у Европи. Пољски премијер Доналд Туск је јуче уочи самита Европске политичке заједнице у Будимпешти изјавио да ће победа републиканца Доналда Трампа на председничким изборима у САД имати озбиљне последице по европску безбедност, али да тренутно није познато какве. Описујући Трампа као „захтевног” партнера који је непредвидљив у политици како према својим савезницима, тако и према непријатељима, Туск је рекао да Европа мора да буде спремна на промене.

Политички аналитичар Себастијан Мелард са париског института „Жак Делор”, сликовито каже да је Трамповом победом Европљанима стављен нож под грло.

Најважнија међу претњама које представља Трампов повратак јест страх да би могао нарушити европску безбедност и укинути подршку Украјини и истовремено покренути трговински рат високим царинама на европску робу.

Трампов повратак у Белу кућу уноси и нову нестабилност у односе САД и Кине који би могли да постану мање предвидљиви и конфронтирајући. У предизборним говорима Трамп је повремено Пекинг означавао као претњу заговарајући идеју о увођењу царина од 60 одсто на све кинеске производе које се увозе у САД. У другим иступима је спуштао лопту, изражавајући дивљење кинеском лидеру Си Ђинпингу због његове способности да руководи тако великом нацијом.

Упркос тензијама између Вашингтона и Пекинга током Трамповог првог мандата Си Ђинпинг је у телефонском разговору честитао кандидату републиканаца на победи. Како преносе медији у Пекингу, Си је разговору новоизабраном председнику поручио да Кина и САД могу имати више користи од сарадње, а да од конфронтације могу бити само на губитку.

Кандидати за нову америчку администрацију: Помпео, Рубио, Гренел, Кенеди…

Током председничке кампање Трамп је избегавао да директно потврди кога ће поставити на челне функције у администрацији када преузме други мандат. Именовања за позиције унутар кабинета ће бити позната ускоро, за време док се његов транзициони тим припрема за повратак републиканаца у Белу кућу.

Међу именима блиских сарадника за које се очекује да ће преузети најважније ресоре у држави су бивши директор ЦИА и државни секретар Мајк Помпео, који је виђен као главни кандидат за министра одбране. А пензионисани пуковник Националне гарде и Специјалних јединица Мајк Волц се такође спомиње као могући кандидат и за министра одбране и за државног секретара.

И сенатор са Флориде Марко Рубио би могао бити нови државни секретар. Рубио је 2016. неуспешно покушао да се кандидује на унутарстраначким изборима као председнички кандидат републиканаца против Трампа.

Бивши специјални изасланик председника САД за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел, главни је кандидат за саветника за националну безбедност. Гренел је међу Трамповим најближим спољнополитичким саветницима, а током његовог првог четворогодишњег мандата, био је в. д директора Националне обавештајне службе и амбасадор САД у Немачкој.

Велика гужва је међу потенцијалним кандидатима за место министра финансија. Лари Кадлоу, који је за време Трамповог првог мандата био директор Националног економског савета, сматра се могућим кандидатом за овај положај. Међу осталим именима који се доводе у везу са том важном функцијом су и милијардери и велики донатор Џон Палсен и Хауард Латник.

Уочи избира Доналд Трамп је рекао да ће важне функције у његовом тиму доделити најбогатијем човеку на свету Илону Маску и адвокату и бившем независном председничком кандидату Роберту Ф. Кенедију Млађем. Маск се заложио за драстично смањење државне потрошње, предложивши идеју о новом Министарству за ефикасност владе, које би било задужено за ревизију савезне владе и препоручивање реформи.