Od Trampovog povratka najviše strepi Evropa

Amerika zaslužuje Donalda Trampa, ali ne i ostatak sveta koji nije učestvovao na ovim izborima, zaključuje cinično kolumnista „Blumberga” veliki povratak bivšeg predsednika u Belu kuću za kojeg tvrdi da uprkos velikim obećanjima nema osmišljenu filozofiju i politiku da ih sprovede.

Trampovi saveznici i protivnici se slažu u jednome ‒ drugi mandat neće izgledati kao prvi. U pokušaju da odgonetnu njegov nedosledan politički profil on je za jedne nacionalista i izolacionista. Drugi u njemu vide veštog „političkog trgovca”, treći pak realistu ili unilateralistu. Izgleda da je stari-novi šef SAD od svega pomalo.

U svakom slučaju povratak Donalda Trampa na vlast uticaće na unutrašnju, ali sasvim izvesno preoblikovaće i dosadašnju američku spoljnu politiku, obećavajući potencijalno radikalne promene na više frontova dok delove sveta zahvataju rat i neizvesnost. Republikanska stranka sada je u potpunosti pod njegovom kontrolom i svi njegovi unutarstranački protivnici su zauvek proterani. Prednost je što u Ovalnu kancelariju ulazi s iskustvom, jer je već bio na toj funkciji, ali i čvrstim uverenjem da ga je sistem već jednom izneverio, ocenjuje Si-En-En.

Sam Tramp je obećao da će izvući pouke iz svog prvog mandata i da će ih primeniti delimično kako bi izbegao, kako sam kaže, greške koje su ometale sposobnost da upravlja državom na način koji želi. U sprovođenju političkog programa u Kongresu ići će mu na ruku to što su republikanci posle ovih izbora preuzeli kontrolu nad Senatom. U svom pobedničkom govoru najavio je da će moto njegove vladavine biti jednostavan: „Data obećanja biće ispunjena.” Međutim, Tramp tokom kampanje nije precizirao kako će ostvariti neka od svojih obećanja. Na pitanje Foks njuza hoće li zloupotrebiti svoju moć ili ciljati na političke protivnike, on je odgovorio: „Ne, ne, ne, osim prvog dana. Zatvaramo granicu. Nakon toga neću biti diktator.”

Tokom kampanje Tramp je biračima dao sedam obećanja. Planira da deportuje migrante bez dokumenata i dovrši izgradnju zida na granici sa Meksikom. Najavljuje da će smanjiti inflaciju i poreze i povećati carine na uvoznu robu. Zalaže se i za ukidanja stotine pripisa za očuvanje životne sredine, što će dati novi zamah vađenju nafte i gasa.

Tramp je obećao i da će završiti rat u Ukrajini za koji su američki poreski obveznici dali desetine milijarde dolara. Kako je izjavio u TV duelu sa Kamalom Haris neće potpisati zakon o nacionalnoj zabrani pobačaja uprkos željama mnogih njegovih konzervativnih pristalica. Novoizabrani predsednik je najavio i da će osloboditi neke od svojih pristalica koji su osuđeni za krivična dela tokom nereda i upada u zgradu Kapitol hila 6. januara 2020. Kao poslednje obećanje u kojem se prepoznaje i želja za „ličnom osvetom” jeste najava smene posebnog tužioca Džeka Smita, koji vodi dve krivične istrage protiv bivšeg predsednika. Smit je optužio Trampa za navodne pokušaje da poništi izbore 2020. i za njegovo navodno pogrešno rukovanje poverljivim dokumentima.

Kada je u pitanju međunarodna scena čini se da od „Trampa 2.0” najviše strepe u Evropi. Poljski premijer Donald Tusk je juče uoči samita Evropske političke zajednice u Budimpešti izjavio da će pobeda republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD imati ozbiljne posledice po evropsku bezbednost, ali da trenutno nije poznato kakve. Opisujući Trampa kao „zahtevnog” partnera koji je nepredvidljiv u politici kako prema svojim saveznicima, tako i prema neprijateljima, Tusk je rekao da Evropa mora da bude spremna na promene.

Politički analitičar Sebastijan Melard sa pariskog instituta „Žak Delor”, slikovito kaže da je Trampovom pobedom Evropljanima stavljen nož pod grlo.

Najvažnija među pretnjama koje predstavlja Trampov povratak jest strah da bi mogao narušiti evropsku bezbednost i ukinuti podršku Ukrajini i istovremeno pokrenuti trgovinski rat visokim carinama na evropsku robu.

Trampov povratak u Belu kuću unosi i novu nestabilnost u odnose SAD i Kine koji bi mogli da postanu manje predvidljivi i konfrontirajući. U predizbornim govorima Tramp je povremeno Peking označavao kao pretnju zagovarajući ideju o uvođenju carina od 60 odsto na sve kineske proizvode koje se uvoze u SAD. U drugim istupima je spuštao loptu, izražavajući divljenje kineskom lideru Si Đinpingu zbog njegove sposobnosti da rukovodi tako velikom nacijom.

Uprkos tenzijama između Vašingtona i Pekinga tokom Trampovog prvog mandata Si Đinping je u telefonskom razgovoru čestitao kandidatu republikanaca na pobedi. Kako prenose mediji u Pekingu, Si je razgovoru novoizabranom predsedniku poručio da Kina i SAD mogu imati više koristi od saradnje, a da od konfrontacije mogu biti samo na gubitku.

Kandidati za novu američku administraciju: Pompeo, Rubio, Grenel, Kenedi…

Tokom predsedničke kampanje Tramp je izbegavao da direktno potvrdi koga će postaviti na čelne funkcije u administraciji kada preuzme drugi mandat. Imenovanja za pozicije unutar kabineta će biti poznata uskoro, za vreme dok se njegov tranzicioni tim priprema za povratak republikanaca u Belu kuću.

Među imenima bliskih saradnika za koje se očekuje da će preuzeti najvažnije resore u državi su bivši direktor CIA i državni sekretar Majk Pompeo, koji je viđen kao glavni kandidat za ministra odbrane. A penzionisani pukovnik Nacionalne garde i Specijalnih jedinica Majk Volc se takođe spominje kao mogući kandidat i za ministra odbrane i za državnog sekretara.

I senator sa Floride Marko Rubio bi mogao biti novi državni sekretar. Rubio je 2016. neuspešno pokušao da se kandiduje na unutarstranačkim izborima kao predsednički kandidat republikanaca protiv Trampa.

Bivši specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, glavni je kandidat za savetnika za nacionalnu bezbednost. Grenel je među Trampovim najbližim spoljnopolitičkim savetnicima, a tokom njegovog prvog četvorogodišnjeg mandata, bio je v. d direktora Nacionalne obaveštajne službe i ambasador SAD u Nemačkoj.

Velika gužva je među potencijalnim kandidatima za mesto ministra finansija. Lari Kadlou, koji je za vreme Trampovog prvog mandata bio direktor Nacionalnog ekonomskog saveta, smatra se mogućim kandidatom za ovaj položaj. Među ostalim imenima koji se dovode u vezu sa tom važnom funkcijom su i milijarderi i veliki donator Džon Palsen i Hauard Latnik.

Uoči izbira Donald Tramp je rekao da će važne funkcije u njegovom timu dodeliti najbogatijem čoveku na svetu Ilonu Masku i advokatu i bivšem nezavisnom predsedničkom kandidatu Robertu F. Kenediju Mlađem. Mask se založio za drastično smanjenje državne potrošnje, predloživši ideju o novom Ministarstvu za efikasnost vlade, koje bi bilo zaduženo za reviziju savezne vlade i preporučivanje reformi.