Велике зграде чекају инвеститоре

После пропасти некадашњих привредних гиганата остала су велелепна здања, која су они градили на најатрактивнијим локацијама, а у недостатку пословног и стамбеног простора њихов потенцијал није искоришћен. Слична судбина задесила је и здања неких јавних предузећа. Тако су, на пример, пропала по два покушаја аукцијске продаје шећеране „Димитрије Туцовић” преко пута Аде Циганлије, као и „Инексове” вишеспратнице у Улици краљице Марије. Атрактивни простор Градског саобраћајног предузећа у Булевару краља Александра, у коме се налази тржни центар „Депо”, могао би, кажу упућени, да дочека пренамену и боље дане.

Судбина две робне куће „Беко” у Кнез Михаиловој улици, на бројевима 39 и 44, биће решена тек када ово предузеће изађе из стечаја што би могло потрајати још пола године. Док се кључеви ових објеката не нађу у рукама нових власника, бројни закупци боравиће на овим адресама. 

Шећерана „Димитрије Туцовић”

Два покушаја Агенције за приватизацију, у јуну и септембру, да на јавном надметању по почетној цени од 5,9 милијарди динара, око 74 милиона евра, прода најстарију српску шећерану „Димитрије Туцовић” у Београду, као и њен део – фабрику шећера у Падинској Скели, нису уродила плодом. На обе лицитације нико се није појавио. Ништа није било ни од најава, пред септембарску аукцију, да је неколико великих играча заинтересовано за 18.000 квадрата пословног простора у Радничкој улици на Чукарици и за 102 хектара са 68 објеката у Падинској Скели.

Комплекс Старе шећеране градили су Немци од 1899. до 1901. године и заштићен је као споменик културе. То значи да ће нови газда имати обавезу да за све радове добије одобрење градског Завода за заштиту споменика културе.

Без обзира на потешкоће, будући да се земљиште налази на атрактивној локацији преко пута Аде Циганлије и у близини Хиподрома, купац може да очекује да ће му се улагање вишеструко исплатити. Шећерана се налази у пословно-комерцијалној зони, која није предвиђена за градњу станова, а према Генералном урбанистичком плану простор је намењен за изградњу пословних објеката. Тек када се уради план детаљне регулације за цео комплекс, можда ће бити дозвољено и подизање станова.

Тржни центар „Депо”

Драган Пушара, нови директор „Градских пијаца”, недавно је за „Политику” изјавио да Градско саобраћајно предузеће планира продају зграде у Булевару краља Александра, у којој се већ годинама налази тржни центар „Депо”, а у закупу је предузећа на чијем је он челу. И Драгољуб Ђаконовић, градски секретар за саобраћај, ових дана је потврдио да су у присуству градоначелника Драгана Ђиласа недавно организовани незванични преговори о пренамени здања у коме се налазе две хале ТЦ „Депо”, на које се наслања гаража ГСП-а.

– Ништа званично није одлучено, само смо разговарали о томе и колико ми је познато досад се нико није распитивао за куповину или преуређење ГСП-овог простора преко пута општине Звездара. Иницијатор идеје је нови директор ГСП-а Радослав Николић – објаснио је секретар Ђаконовић.

Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз, такође је сигуран да тај простор неће заувек остати тржни центар. Издат је на неко време „Градским пијацама” али би, како каже, било нелогично да тако и остане јер, према Генералном урбанистичком плану, на тој локацији је дозвољена градња здања до 10.000 квадратних метара.

– Апсурдно би било да се такав простор троши на издавање тезги, а највероватније ће градска управа да распише конкурс за идеје шта би ту могло да буде и изабере најбоље решења, док би новац који се добије могао да се искористи за обнову возног парка ГСП-а. Све је за сада само предлог, али ова управа је веома ефикасна и мислим да ће ускоро нешто бити од целе приче – истакао је Ђукановић.

„Инексова” вишеспратница

(/slika2)„Инексова” вишеспратница у Улици краљице Марије по цени од 3.000 евра за квадрат није била примамљива купцима на две аукције, у септембру и прошле недеље. Осим зграде у центру града од 12.900 квадрата, у понуди су стан на Бановом брду, аутомобил „југо” и пословни простор од 190 квадрата у Ватину за 3,2 милијарде динара или око 40 милиона евра. Пословни простор од 165 квадрата (улаз из Улице Старине Новака) продаје се посебно за 6.000 евра по квадрату.

Да ли због улагања која су неопходна у зграду од 22 спрата коју је пројектовао Урош Мартиновић, или због недостатка паркинг места, овај објекат још чека новог власника.

„Инекс систем”, југословенски спољнотрговински гигант, основан је 1948. године. У златно доба имао је педесетак фирми и представништава у свету. Осим спољне и унутрашње трговине, бавио се туризмом и угоститељством, имао је рентакар фирме и авиокомпанију.

Робне куће „Беко”

(/slika3)Од велелепних здања некадашњих привредних гиганата инвеститорима посебно за око западају две атрактивне зграде предузећа „Беко” у Кнез Михаиловој улици на бројевима 39 и 44. Судбина ових здања остаће неизвесна све док „Беко” не изађе из стечаја, што би могло да потраје још око пола године.

Жељко Пешут, стечајни управник овог предузећа, за око седам дана најављује нацрт завршне деобе која би требало да утврди шта је после намирења дугова остало од некадашњег привредног моћника.

– Ове две зграде на елитној локацији представљају најзначајнији део „Бекове” имовине, а у њима се као и раније продају текстилни производи, док је приземље робне куће на броју 44 издато трговцима спортском опремом. После завршне деобе коначно ће се утврдити шта ће се десити са овим здањима – истиче Пешут.

„Беко” је 2. фебруара 2003. године отишао у стечај, а дуг је био око 23 пута мањи од вредности имовине предузећа. Тада је ова вест многе изненадила, поготово када се зна да је овај гигант, са продајном мрежом од 39 продавница, могао да подмири целокупан дуг продајом само једне робне куће у центру престонице.

Златко Кунштек, председник УО Удружења акционара „Бека”, сматра да би завршна деоба могла да се оконча доста касније него што то тврди стечајни управник.

– У „Беку” је власништво распоређено тако да 40 посто припада држави, а 60 посто деоничарима. Због гломазности система, реално је очекивати да се завршна деоба приведе крају најраније за пола године. Деоничари су заинтересовани да све продају и на тај начин уновче акције, а због државног удела то мора да се обави заједно са Министарством за економију и регионални развој – каже Кунштек.