Недостатак информација о музичким делима

Спадам у средњеобразоване људе, али с добро усађеном особином, која ме усмерава да сазнам још више, откривам непознанице. Надам се да је ово моја добра особина и да нисам усамљен кад је реч о томе.

Па шта ми смета да тако усмеравам свој живот? Има више тих појава, али је једна евидентна и неразумљиво постојана. Гледам програм Трећег канала РТС-а, на којем се врло често емитују концерти озбиљне музике, емитовани из обимне заоставштине музичког одељења. То је за похвалу. А шта није у реду и шта треба поправити?

Недостају информације нама гледаоцима и слушаоцима – које музичко дело се изводи и ко су извођачи. Наравно да је то писало на екрану пре почетка извођења, али после тога ово се више не може прочитати. То практично значи, ако се не „ухвати” тренутак пред емитовање, можете сат, два слушати неко дело, али више не постоји могућност да сазнате било шта о том делу и извођачима. Чак и на крају, после аплауза публике која је уживо присуствовала концертима, у дугачкој одјавној шпици емитују се имена организатора концерта, сниматеља, камермана, стручњака за звук, светла, секретара (има их безброј), возача (чега), датум снимања и – крај. А о уметницима, композитору, извођачима, делу, ни говора.

Познато је да публика која уживо прати извођења у концертним салама обично има у рукама програме у којима пише све што је важно за концерт којем присуствује. Слушаоци га лагано прочитају уочи почетка концерта или у кратким паузама, а понекад дискретно баце поглед и у току извођења да би нешто проверили.

Али лоша навика наших едукативних „снабдевача” музичком уметношћу се не мења, не попуштају у свом тврдоглавом опхођењу према нама, конзументима и „терају своје”. Ово намерно пишем грубље, не бих ли их подстакао да направе „мали корак – велики добитак”.

Сведок сам како се у сличним ситуацијама ради у Европи. Чак и за време извођења музичког дела, повремено се са стране екрана појави трака с информацијама о делу, извођачу, чак и више пута у току емитовања. Коме то може да засмета? Никоме, само може бити корисно. А на крају, на шпици која се вертикално помера, уместо имена чланова екипа, сниматеља, секретара и других, можете прочитати укратко назив дела, имена оркестра, композитора, диригента, солиста, чланова оркестра, концертмајстора, имена првих и других инструменталиста... То је прави однос и поштовање према гледаоцима и слушаоцима.

Писао сам пре неколико година писмо РТС-у и предао га на улазу у зграду. Ништа од тога. Они раде своје, „уче нас” како не треба и даље „рекламирајући” себе, а не ауторе велике уметности.

Мишо М. Младеновић,
академски сликар и писац, Београд