Словачка наива на путу до листе Унеска

Ковачица –  Фестивал ковачичког наивног сликарства је, напомињу овде, додатно приближио словачку уметност наиве листи нематеријалне културне баштине Унеска, уз српску славу, коло, певања уз гусле и злакуску лончарију. Одржан је низ програма, међу којима и промоција дигитализоване монографије о великанима Зузани Халуповој и Мартину Јонашу, као и конференција о теми „Наивно сликарство словачке мањине у Србији као предмет интересовања младих истраживача у областима хуманистике у словенским земљама”.

Опет је престоница наиве угостила званичнике Европске уније, која изражава одушевљење и подршку номинацији и, како је наглашено, са великим ентузијазмом наставља сарадњу са Србијом у области очувања културне баштине. На том путу ништа мању подршку дали су и представници државе, овом приликом председница Покрајинске владе Маја Гојковић, напомињући да Србија очекује да крајем године Унеско на својој скупштини прихвати номинацију ковачичког наивног сликарства и упис на листу нематеријалног културног наслеђа читавог света.

„То је круна успеха сарадње ове заједнице, Галерије наивне уметности и Галерије ’Бабка’, свих уметника и Министарства културе, који су заједно на томе радили. Свет већ увелико зна за лепоту и таленат људи који су овде живели и живе и раде, али и преношење те уметности са генерације на генерацију, што је такође реткост у свету”, истакла је председница Покрајинске владе Маја Гојковић.

Трећи Фестивал ковачичке наиве био је прилика да се проговори и о иницијативи да се Зузани Халуповој њена Ковачица достојно одужи. Наиме, на идеју да сликарка која је прославила јединствено стваралаштво сликара сељака широм планете коначно добије улицу у Ковачици, али и у престоници Србије, дошли су талентовани чланови ликовне секције овдашње Основне школе „Млада покољења”. Били су, како кажу, инспирисани Зузанином сликом „Мој први дан у школи”, коју је сликарка својевремено поклонила осмолетки коју је и сама похађала, а подржало их је Удружење потомака покојних сликара ковачичке школе наивног сликарства и Фондација „Бабка”.

„Зузана Халупова је можда и највише допринела да Ковачица у свету буде Ковачица. Њој је у томе много помогао Уницеф, али је и она помогла Уницефу када је поклонила целу изложбу. Такође, те 1972. године штампана је у два милиона примерака разгледница са мотивом њене чувене слике ’Зима’, чијом продајом је прикупљено око милион долара. Читава ова година посвећена је њеном животу и стваралаштву, тако што смо објединили, дигитализовали и овом приликом презентовати јавности све што је о њој написано”, каже за „Политику” Павел Бабка, власник и оснивач Фондације „Бабка”, напомињући да је иницијатива већ неко време пред градом Београдом и општином Ковачица.

У овдашњој Галерији наивне уметности стоји биста Зузане Халупове и штафелај од ког се није одвајала, али своју улицу у месту у ком је рођена нема. Једна, њој у част, названа је у главном граду Словачке и у Ветернику, приградском насељу града Новог Сада. Овде верују да ће до 5. фебруара наредне године и равно века од рођења велике уметнице иницијатива бити спроведена у дело. Био би то, напомињу, леп допринос обележавању овог значајног датума, које ће бити уприличено како у Србији тако и у Словачкој, а уз подршку Уницефа и у свету.

Као увод у прославу, током Фестивала ковачичког наивног сликарства презентован је дигитални календар за 2025. годину са 12 мотива Зузаниних слика, а најбољи ученички радови њима инспирисаним биће представљени изложбом у централној свечаности на дан њеног рођења у Галерији „Бабка” у Ковачици.