Код зубара само кад пригусти

Више од половине одраслих грађана 57,2 одсто има свог стоматолога, а просечно годишње посећују зубара три пута. Житељи престонице, као и ранијих година, најчешће одлазе стоматологу тек онда када пригусти, односно када више не могу да трпе болове. Тако због пломбирања зуба стоматолошке ординације у току године посећује 32,7 одсто пацијената, због вађења зуба њих 27 одсто, а због поставља протезе 18,2 одсто грађана, о чему сведочи истраживање о здравственом стању становништва Београда које је недавно публиковао Градски завод за јавно здравље.

Истраживање је показало да је сваки трећи, четврти Београђанин посећивао приватне лекаре, односно да је код приватних стоматолога било 66,9 одсто људи, а као разлог избора наводи се бољи квалитет здравствених услуга, одсуство гужве или немогућност остваривања одређене услуге у државном сектору. Ипак, охрабрујуће је што све више људи схвата да недовољно брине о хигијени уста и зуба и да на томе у будућности треба више порадити, па је тако истраживањем показано да је петина одраслих грађана незадовољна здрављем својих зуба.

Др Мирјана Паунковић, стоматолог Дома здравља „Раковица”, наглашава да велики број пацијената има уврежен страх од поправљања зуба, и то зато што увек мисле да ће доживети бол и нелагодност приликом сваког одласка код зубара. Она напомиње да је идеално да се зуби преконтролишу два пута годишње, а да они који имају ту навику често говоре да је „боље доћи на време него скупо платити лечење”.

– На прсте можете да избројите оне пацијенте који имају све здраве зубе. Труднице и породиље које нам долазе углавном потичу из нижих социјалних група, или су избеглице, нажалост, са веома запуштеним зубима. Некад морате да им извадите по пет, шест зуба. Скандинавске земље „средиле” су проблем каријеса код својих грађана још 1985. године тако што су надлежни органи организовали кампање да се покаже колико газирани напици, слаткиши и грицкалице, као и неправилно прање зуба, може лоше да утиче на оралну хигијену – рекла је др Паунковић.

Др Паунковић истиче да много људи има аномалије у устима због којих мора да носи протезе, као и да многи дођу само да би извадили зубе, јер немају новца за скупе поправке.

Анализа Градског завода за јавно здравље у периоду од 1996. до 2004. године показала је да је од деце са циркуларним каријесом било 6,4 одсто малишана, а да су очекивања Светске здравствене организације била да тај проценат буде највише четири одсто. Проценат трогодишњака са свим здравим зубима износи 73,3 одсто, а анкета о стању зуба клинаца пред полазак у први разред говоре да све здраве зубе има тек 36,6 дечака и девојчица, док је то случај код 28,8 петнаестогодишњака.

– То је српска стварност и веома лоша ствар за младе. Мислим да су криви и родитељи који због борбе за егзистенцију немају времена да брину о томе да ли нешто није у реду код њихове деце. Кад постану свесни тога да на зубима њихове деце треба много радити, некад је касно. На Западу је ситуација другачија. Тамо постоје обавезни контролни прегледи зуба и ако не дођете на њих, добијате казну. Деци не можете да говорите о зубарима на лош начин, рецимо: „Ако не будеш добра, водићу те код зубара”, јер то има лош ефекат на најмлађе – нагласио је др Никола Лолић, стоматолог Дома здравља „Земун”.

Код становника узраста од 35 до 44 године безубост је нађена код 6,7 одсто, што указује да је за трећину погоршана у односу на период од пре 11 година, док код старијих од 65 година она износи 34 одсто, при чему се види погоршање за око пет одсто у односу на 1999. годину.

У истраживању здравља становништва Србије, у делу који се односи на најмлађе житеље престонице, стоји да навику свакодневног прања зуба имају готово сва анкетирана деца. Нешто мање од трећине клинаца пере зубе једном дневно, док две трећине њих то ради више пута. Девојчице су у овом „послу” савесније, јер анализе указују на то да их чешће перу особе женског пола старије од 12 година, као и они који живе у породицама које имају приходе изнад линије сиромаштва.

Данијела Давидов-Кесар