Музички хероји који не бледе

Иако би листа харизматичних аутора који су оставили неизбрисив траг у историји савремене музике, на непосредан или посредан начин, могла садржати на стотине истакнутих личности, показало се да су преминуле рок звезде у својим, углавном кратким али продуктивним каријерама можда и највише утицале на формирање укуса младих људи.

У оквиру интерактивне анкете коју спроводи магазин NME,на листи најхаризматичнијих музичара свих времена (из области савремене популарне музике) међу првих петнаест аутора налази се више од половине великана који су отишли у легенду. Чак ни после једне, две или више деценија од њихове смрти, популарност ових звезда не јењава. Обиље материјала који су оставили за собом у релативно кратком распону година, утицаји на бендове који су касније настајали и количина креативности коју су испоручили, само су неки од разлога зашто се данашње генерације радо враћају њиховој музици.

На петнаестом месту ове листе нашао се Иги Поп, по мишљењу многих, најбунтовнији „рокенрол деда” на сцени. Овај шездесетједногодишњак са својим саставом „The Stooges” „праши” истом енергијом као и на почетку каријере, раних седамдесетих.

Четрнаесто место заузео је Џони Мар, бивши члан састава „The Smiths”. Иако је током каријере писао странице музичке историје и у саставима „Тhe the”, „Modest Mouse”, „Electronic” и „The Cribs”, ипак је Марова популарност у оквиру највећег манчестерског бренда осамдесетих година прошлог века допринела да се нађе на овој листи.

Џими Пејџ, гитариста „Led Zeppelin”, пласирао се на тринаесто место. Заслужан за многобројне маестралне аранжмане неких од највећих песама у историји, Пејџ је до данас задржао велики број обожавалаца. Дванаесто место припада преминулом „Куму соула”, Џејмсу Брауну. Током пола века бриљантне каријере Браунова заоставштина је постала нешто што се слободно може окарактерисати као део културног наслеђа двадесетог века.

Једно место испред Брауна пласирао се и некрунисани краљ рокенрола, велики Елвис Присли. Уметник чија популарност не опада ни после 31 године од његовог „напуштања зграде”, важи за једног од рекордера по броју првопласираних албума и синглова.

Десети је Кит Мун, митски бубњар групе „The Who”. Публика и музички критичари готово су јединствени у ставу да су „The Who” управо у периоду пре Мунове смрти, 1978. године изградили славу која ни до данас није избледела. Многи обожаваоци бенда „The Doors” својевремено су окарактерисали Џима Морисона као највећег песника међу рокерима и највећег рокера међу песницима. У само пет година активне каријере Морисон је достигао, за многе, недостижне висине музичког израза. Са „Дорсима”, Морисон је оставио албуме које данас са поносом чува сваки иоле озбиљнији музички колекционар. Гласови фанова довели су га на девето место. Осам корака од врха налази се још један преминули херој. Џо Страмер, певач и гитариста групе „The Clash”, један је од утемељивача панка током друге половине седамдесетих година. Једина дама која се, не без разлога, нашла међу великанима музичке историје заузима седмо место. У питању је Дебора, „Деби” Хери из „The Blondie”. Деби у својој седмој деценији доказује да је као квалитетно вино – са годинама све више добија на значају. Члан убедљиво најдуговечније рок институције на свету, „The Rolling Stones”, Кит Ричардс доспео је на шесто место, а о његовом доприносу да „Камење” постане оно што је данас излишно је и говорити. Пети је несхваћени дечак гранџ ере и један од родоначелника сијетлске сцене, Курт Кобејн. Још један пример да кратки временски оквири нису граница за огроман таленат. Број 4 – Боб Дилан. Лутајући бунтовник турбулентних времена. Песник и визионар. Један од ретких који уз помоћ једноставних стихова каже велике ствари. И тако већ педесет година. Бронзану медаљу држи Дејвид Џонс, наравно, у свету опште познат као Дејвид Боуви. Аутор који успева да више од четири деценије буде макар неколико година испред актуелних трендова у музичким стиловима. Да је тешко учествовати у анкетама у вези са било којим аспектом савремене музике, а заобићи ливерпулске „Бубе” доказује и податак да се члан легендарне четворке нашао на другом месту. Мање-више очекивано, то место припало је Џону Ленону. Човеку чије убиство ипак није спречило даље проношење његових идеја и музике. И на крају, прво место припало је, по мишљењу многих, најбољем гитаристи на планети свих времена, Џимију Хендриксу. Човеку који је карактеристичном свирком и харизмом, током само 27 година живота, поред себе прославио идеале омладине шездесетих, али и музичаре са којима је сарађивао, па чак и „стратокастер”, један од модела „Fender” гитара.