Прва слика хуманоидног робота продата за милион долара

Портрет чувеног британског научника Алана Тјуринга (1912–1954), рад којег је створио хуманоидни робот по имену Аи-Да, продат је на аукцији дела дигиталне уметности у Садебију у Њујорку за 1,08 милиона долара, преноси ЕПА. Овај догађај посве је специфичан – артефакт који није урадило људско биће већ вештачка интелигенција, први пут до сада био је предмет аукцијске продаје.

Надметање за ову слику великих димензија (висина 2,2 метра), названу „Бог вештачке интелигенције. Портрет Алана Тјуринга”, одржано је 7. новембра и процене су биле да би могло да буде продато за суму између 120.000 и 180.000 долара. Учествовало је 27 понуђача, а крајња свота премашила је сва очекивања.

Аи-Да, коју је уз помоћ научника са Оксфорда дизајнирао британски галериста Ајдан Мелет, у обличју је женског пола, опремљена је камерама уместо очију и роботским рукама и користи напредне алгоритме да оно што види претвори у скице, а затим у слике. И не само то, користећи се језичким моделима вештачке интелигенције, она је дала и изјаву, коју преноси, између осталих, и портал „Artsy”:

„Кључна вредност мог рада је његова способност да послужи као катализатор за дијалог о новим технологијама. Дело позива посматраче да размисле о боголикој природи вештачке интелигенције и рачунарства уз разматрање етичких и друштвених импликација ових достигнућа. Алан Тјуринг је препознао овај потенцијал и он гледа у нас док јуримо ка будућности.”

Како преносе медији, да би направила овај омаж математичару чији је рад у теоријској информатици током Другог светског рата поставио темеље за модерне рачунаре и вештачку интелигенцију, Аи-Да је прво насликала 15 различитих верзија Тјуринговог лица. Након тога, да би добила коначну верзију слике одабрала је три верзије како би их комбиновала са сликом коју је генерисала на основу Тјурингове бомбе, машине која је помогла дешифровању немачких кодова у Другом светском рату. Композитна слика је затим дигитално састављена и штампана у већем обиму помоћу 3Д штампача са текстуром, уз додатну текстуру коју су додали студијски асистенти како би се побољшао завршни изглед.

Мелер је робота назвао по Ади Ловелејс, ћерки британског песника лорда Бајрона, математичарки и једној од најзанимљивијих личности у домену информатике.