Prva slika humanoidnog robota prodata za milion dolara

Portret čuvenog britanskog naučnika Alana Tjuringa (1912–1954), rad kojeg je stvorio humanoidni robot po imenu Ai-Da, prodat je na aukciji dela digitalne umetnosti u Sadebiju u Njujorku za 1,08 miliona dolara, prenosi EPA. Ovaj događaj posve je specifičan – artefakt koji nije uradilo ljudsko biće već veštačka inteligencija, prvi put do sada bio je predmet aukcijske prodaje.

Nadmetanje za ovu sliku velikih dimenzija (visina 2,2 metra), nazvanu „Bog veštačke inteligencije. Portret Alana Tjuringa”, održano je 7. novembra i procene su bile da bi moglo da bude prodato za sumu između 120.000 i 180.000 dolara. Učestvovalo je 27 ponuđača, a krajnja svota premašila je sva očekivanja.

Ai-Da, koju je uz pomoć naučnika sa Oksforda dizajnirao britanski galerista Ajdan Melet, u obličju je ženskog pola, opremljena je kamerama umesto očiju i robotskim rukama i koristi napredne algoritme da ono što vidi pretvori u skice, a zatim u slike. I ne samo to, koristeći se jezičkim modelima veštačke inteligencije, ona je dala i izjavu, koju prenosi, između ostalih, i portal „Artsy”:

„Ključna vrednost mog rada je njegova sposobnost da posluži kao katalizator za dijalog o novim tehnologijama. Delo poziva posmatrače da razmisle o bogolikoj prirodi veštačke inteligencije i računarstva uz razmatranje etičkih i društvenih implikacija ovih dostignuća. Alan Tjuring je prepoznao ovaj potencijal i on gleda u nas dok jurimo ka budućnosti.”

Kako prenose mediji, da bi napravila ovaj omaž matematičaru čiji je rad u teorijskoj informatici tokom Drugog svetskog rata postavio temelje za moderne računare i veštačku inteligenciju, Ai-Da je prvo naslikala 15 različitih verzija Tjuringovog lica. Nakon toga, da bi dobila konačnu verziju slike odabrala je tri verzije kako bi ih kombinovala sa slikom koju je generisala na osnovu Tjuringove bombe, mašine koja je pomogla dešifrovanju nemačkih kodova u Drugom svetskom ratu. Kompozitna slika je zatim digitalno sastavljena i štampana u većem obimu pomoću 3D štampača sa teksturom, uz dodatnu teksturu koju su dodali studijski asistenti kako bi se poboljšao završni izgled.

Meler je robota nazvao po Adi Lovelejs, ćerki britanskog pesnika lorda Bajrona, matematičarki i jednoj od najzanimljivijih ličnosti u domenu informatike.