Да ли ће бити доплате за малине

Председник Удружења произвођача малина „Виламет” Милета Пилчевић рекао је недавно за Бету да је то удружење тражило од Министарства пољопривреде да што је пре могуће организује састанак са откупљивачима, власницима хладњача.

Циљ је да се размотри могућност да се доплати откупна цена за овогодишњи род који је предат по аконтној цени од 250 динара по килограму. Пилчевић је истакао да датум састанка зависи од тога да ли ће то министарство успети да окупи бар највеће откупљиваче. Разлог за доплату је то што се малинама међу хладњачама тргује по цени од 380 до 400 динара за килограм.

Он је рекао да има произвођача који још нису успели да наплате предати род из ове године, а на југу Србије и из 2023. године. Док произвођачи тврде да је 250 динара за килограм малине неприхватљива цена, саговорник „Политике” који послује у сектору откупа и прераде малине сматра да сви у ланцу коначно треба да схвате да ови односи између прерађивача и произвођача треба да се решавају искључиво међусобно.

– Доплату ће дати они који размишљају дугорочно ако имају профит, поделиће га за произвођачем јер и наредне године треба радити. Свакако, држава не треба да се меша у ове односе. Осим да, уколико жели, субвенционише сектор, али никако да притиска било кога – истиче наш саговорник.

Он додаје да су трошкови прераде изузетно високи и да то није само „изручити гајбицу”, како се често може чути. Према његовој тврдњи, од 2012. они су увећани четири пута, а цена на тржишту није ни приближно толико увећана.

Како каже, готово 100 одсто производње овог воћа иде у извоз, можда два процента остаје на домаћем тржишту. А на светском тржишту евидентан је пад тражње због смањења потрошње. Осим тога, постоје и други играчи попут Украјине и Марока којих није било у време када смо остваривали најбоље резултате.

Напомиње да Украјина више не нуди толико ниске цене, али такозвани „гриз” се продаје значајно јефтиније него наш. Украјинци имају велике количине робе, а његово мишљење је да ће, уколико се рат заврши, они наставити да увећавају производњу малине јер је то најбржи начин да дођу до новца. Такође, додаје, променио се и асортиман који се тражи на откупном тржишту. Све је мања тражња за „моно” производима, односно оним где је упакована искључиво малина. Велики купци више купују такозване миксеве у којима је малина додата око 20 одсто.

На питање како ће све ово утицати на малинарство у Србији, јер незадовољство постоји на обе стране, а међу малинарима је још и веће, наш саговорник сматра да ће „они који су заиста прави произвођачи остати да раде” и да ће се производња свести на правило које је дуго важило у малинарству. Односно, да површина треба да буде адекватна оној колико породица може да обради. Не сматра да ће у будућности доћи до тоталног смањења производње, али до додатног пада сигурно хоће и то не само због цене већ и због недостатка радне снаге који је већ евидентан.