Музика у генима, мурали за незаборав

Ваљево – Чувена певачица Нада Кнежевић, деценијама незванична прва дама југословенског џеза, однедавно је овековечена на муралу недалеко од њене породичне куће у ромском насељу Баир у Ваљеву. Мурал површине 60 квадратних метара који приказује славну уметницу како наступа у некада веома гледаној телевизијској емисији „Образ уз образ”, четири месеца је радио Драган Марић, академски сликар, Баирац који је дуго живео у иностранству, а онда се вратио у Ваљево. Мурал са ликом Наде Кнежевић трећи је који поклања свом крају.

Драган и Тијана Марић, сродне уметничке душе, оснивачи су Уметничког удружења „Караван” које реализују пројекат чији је циљ да сликама овековечи баирске Роме као сјајне поклонике доброг звука и песме. Баир, ромско насеље на падинама ваљевског брда Видрак, деценијама је расадник добрих музичара. У том делу чаршије деца као да се са нотама у генима рађају. Читаве генерације стасавају уз хармонику, виолину, гитару, бубњеве, саксофон, уз песму... Многи су музичке школе и академије завршили, већ су по белом свету, али највише је оних који су живели и живе од кафанске музике, коју су „на слух” учили. У овом расаднику музичара готово свака кућа могла је оркестар да направи... Пре четири године Тијана и Драган Марић пронашли су старе фотографије музичара са Баира и одлучили да сачувају успомену на њих тако што ће на фасадама породичних кућа осликати мурале. Прошле године настао је први, цигански бал у хотелу „Нарцис” са чувеном певачицом Јелом и комплетним оркестром, уследио је други на којем су славни баирски музичари Мића и Перица испред хотела „Гранд” и сада трећи – Нада Кнежевић.

Част да се обрати бројним гостима на неформалној свечаности на отвореном, поводом завршетка овог мурала, добио је ко други до Ваљевац Јован Маљоковић, познати џез музичар и композитор, који се одмах присетио да су га као дете отац и мајка водили у башту старог хотела „Гранд”, где су свирали најбољи музичари са Баира. Чувени Мића Абисинац га је, прича, учио да свира леву руку, басове на хармоници, а посебан утисак за сва времена оставио му је саксофониста Брана Мингеј...

– Тај Брана Мингеј је имао срце и душу, мени се много допадало начин на који је свирао, па сам „покупио” неке идеје од њега и пренео их на овај албум – рекао је Маљоковић и показао компакт-диск са џез музиком коју је свирао пре више од три деценије и где поред композиције „Џипсолоџи” на енглеском стоји да је одсвирана „у маниру Бране Мингеја”.

А Нада Кнежевић је била посебна прича, најбоља од свих најбољих џез певачица на простору бивше Југославије, сматра Јован Маљоковић. Подсетио је да ју је Душко Гојковић, бирајући југословенску „џез репрезентацију” за албум „Четири лица џеза”, без размишљања изабрао, што је био још један доказ да је била најбоља у певању џез музике, иако је позната и по шлагерима и по учешћима на бројним фестивалима.

– Када сам 1961. године, по завршетку гимназије у Ваљеву, дошао у Београд, уписао књижевност и почео да студирам, почеле су да се дешавају веома важне ствари у мом животу. Упознајем бројне џез музичаре, међу њима и Наду Кнежевић и на њен позив крећем у свет... Ишли смо у Скандинавију, свирао сам са њом, затим даље по Европи... – навео је Маљоковић. Џез је нешто као обичан живот у којем свако има свој израз, а Нада је имала велико срце, без тога нема џеза – додао је он, уз поруку да не сме да се заборави...

Тијана Марић, уметница из удружења „Караван”, одрасла на Баиру, сећа се да је могла затворених очију да шета по насељу и по звуку инструмента да зна поред чије куће пролази. Кад чује саксофон, знала је да је код Мингеја, кад чује виолину знала је да је то дом Перице Грачанина.

– Баир нам је био као нека музичка кутија. Муралима желимо и да подсетимо овдашњу омладину одакле долази и ко су јој преци. Покушавамо да славној генерацији баирских музичара направимо споменик у њиховом, нашем насељу – рекла је Тијана на свечаности поводом завршетка мурала посвећеног Нади Кнежевић.

– Одрастао сам у овом крају, бака ми је била позната певачица Јела, ове људе, њихову музику слушао сам од малих ногу и било ми је тужно да сва та сећања и фотографије замру по неким таванима и у орманима – објаснио је Драган Марић своју мотивацију да прави мурале посвећене баирским музичарима. Три су представљена, најавио је и четврти и поручио :

–Кад буде шест-седам мурала и кад се ураде осветљење и табле са натписима, ето галерије на отвореном!