Muzika u genima, murali za nezaborav

Valjevo – Čuvena pevačica Nada Knežević, decenijama nezvanična prva dama jugoslovenskog džeza, odnedavno je ovekovečena na muralu nedaleko od njene porodične kuće u romskom naselju Bair u Valjevu. Mural površine 60 kvadratnih metara koji prikazuje slavnu umetnicu kako nastupa u nekada veoma gledanoj televizijskoj emisiji „Obraz uz obraz”, četiri meseca je radio Dragan Marić, akademski slikar, Bairac koji je dugo živeo u inostranstvu, a onda se vratio u Valjevo. Mural sa likom Nade Knežević treći je koji poklanja svom kraju.

Dragan i Tijana Marić, srodne umetničke duše, osnivači su Umetničkog udruženja „Karavan” koje realizuju projekat čiji je cilj da slikama ovekoveči bairske Rome kao sjajne poklonike dobrog zvuka i pesme. Bair, romsko naselje na padinama valjevskog brda Vidrak, decenijama je rasadnik dobrih muzičara. U tom delu čaršije deca kao da se sa notama u genima rađaju. Čitave generacije stasavaju uz harmoniku, violinu, gitaru, bubnjeve, saksofon, uz pesmu... Mnogi su muzičke škole i akademije završili, već su po belom svetu, ali najviše je onih koji su živeli i žive od kafanske muzike, koju su „na sluh” učili. U ovom rasadniku muzičara gotovo svaka kuća mogla je orkestar da napravi... Pre četiri godine Tijana i Dragan Marić pronašli su stare fotografije muzičara sa Baira i odlučili da sačuvaju uspomenu na njih tako što će na fasadama porodičnih kuća oslikati murale. Prošle godine nastao je prvi, ciganski bal u hotelu „Narcis” sa čuvenom pevačicom Jelom i kompletnim orkestrom, usledio je drugi na kojem su slavni bairski muzičari Mića i Perica ispred hotela „Grand” i sada treći – Nada Knežević.

Čast da se obrati brojnim gostima na neformalnoj svečanosti na otvorenom, povodom završetka ovog murala, dobio je ko drugi do Valjevac Jovan Maljoković, poznati džez muzičar i kompozitor, koji se odmah prisetio da su ga kao dete otac i majka vodili u baštu starog hotela „Grand”, gde su svirali najbolji muzičari sa Baira. Čuveni Mića Abisinac ga je, priča, učio da svira levu ruku, basove na harmonici, a poseban utisak za sva vremena ostavio mu je saksofonista Brana Mingej...

– Taj Brana Mingej je imao srce i dušu, meni se mnogo dopadalo način na koji je svirao, pa sam „pokupio” neke ideje od njega i preneo ih na ovaj album – rekao je Maljoković i pokazao kompakt-disk sa džez muzikom koju je svirao pre više od tri decenije i gde pored kompozicije „Džipsolodži” na engleskom stoji da je odsvirana „u maniru Brane Mingeja”.

A Nada Knežević je bila posebna priča, najbolja od svih najboljih džez pevačica na prostoru bivše Jugoslavije, smatra Jovan Maljoković. Podsetio je da ju je Duško Gojković, birajući jugoslovensku „džez reprezentaciju” za album „Četiri lica džeza”, bez razmišljanja izabrao, što je bio još jedan dokaz da je bila najbolja u pevanju džez muzike, iako je poznata i po šlagerima i po učešćima na brojnim festivalima.

– Kada sam 1961. godine, po završetku gimnazije u Valjevu, došao u Beograd, upisao književnost i počeo da studiram, počele su da se dešavaju veoma važne stvari u mom životu. Upoznajem brojne džez muzičare, među njima i Nadu Knežević i na njen poziv krećem u svet... Išli smo u Skandinaviju, svirao sam sa njom, zatim dalje po Evropi... – naveo je Maljoković. Džez je nešto kao običan život u kojem svako ima svoj izraz, a Nada je imala veliko srce, bez toga nema džeza – dodao je on, uz poruku da ne sme da se zaboravi...

Tijana Marić, umetnica iz udruženja „Karavan”, odrasla na Bairu, seća se da je mogla zatvorenih očiju da šeta po naselju i po zvuku instrumenta da zna pored čije kuće prolazi. Kad čuje saksofon, znala je da je kod Mingeja, kad čuje violinu znala je da je to dom Perice Gračanina.

– Bair nam je bio kao neka muzička kutija. Muralima želimo i da podsetimo ovdašnju omladinu odakle dolazi i ko su joj preci. Pokušavamo da slavnoj generaciji bairskih muzičara napravimo spomenik u njihovom, našem naselju – rekla je Tijana na svečanosti povodom završetka murala posvećenog Nadi Knežević.

– Odrastao sam u ovom kraju, baka mi je bila poznata pevačica Jela, ove ljude, njihovu muziku slušao sam od malih nogu i bilo mi je tužno da sva ta sećanja i fotografije zamru po nekim tavanima i u ormanima – objasnio je Dragan Marić svoju motivaciju da pravi murale posvećene bairskim muzičarima. Tri su predstavljena, najavio je i četvrti i poručio :

–Kad bude šest-sedam murala i kad se urade osvetljenje i table sa natpisima, eto galerije na otvorenom!