Почаст сједињенима у смрти

Ковин – У Ковину, на Војничком гробљу из Великог рата, стоји шездесет хумки и исто толико камених плоча за 305 српских ратника и 195 аустроугарских и немачких војника. Леже једни крај других, сви умрли у импровизованој ратној болници аустријског Црвеног крста, док гробљем доминира споменик са два рељефа – српском шајкачом и немачким шлемом – и исписане речи: „Овде почивају сједињени у смрти српски, немачки и аустроугарски ратници пали у борбама за Смедерево 1915. године”.

Дан након капитулације Немачке у Првом светском рату, 12. новембра, општина Ковин у сарадњи са Удружењем потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912–1918. и поштовалаца обележава као Дан ослобођења у Великом рату. На Војничком гробљу свештеници Српске православне цркве и Римокатоличке цркве одржали су парастос страдалницима, а на Споменик мира и разумевања положени су венци, као и крај спомен-обележја интернирцима страдалим, крајем рата, у пожару у транзитном логору Свилара у Ковину. Церемонији одавања почасти присуствовале су делегације Војске Србије, државних органа, амбасада Аустрије и Мађарске, представници удружења потомака ратника Првог светског рата, Завода за заштиту споменика културе Панчево и других установа, организација и предузећа, ђаци и професори основних и средњих школа и грађани Ковина.

Хумке ратника преминулих 1915. године и Споменик мира и разумевања на Војничком гробљу чине празник Ковина посебним, јер одржавају и негују сећање на све часне војнике и официре, и српске и аустроугарске војске. Локална самоуправа јасно се определила да посебном годишњом церемонијом ода почаст војницима са разних страна, које је судбина заувек спојила на ковинском тлу, порука је са јединственог места починка сједињених у смрти.

Војници 11. немачке и 3. српске и 11. немачке армије сукобили су се у тешким борбама, које кулминирају 11. новембра, заузећем Смедерева од стране Немаца, али и поред окршаја прса у прса, историја бележи, владало је витештво и висок морал и једне и друге војске. Схватили су тада и сви рањени и заробљени да нису више противници, већ им треба помоћи као људима. Српски заробљени борци пребачени су у Ковин, док су рањени, заједно са рањеним немачким војницима, смештени у импровизовану ратну болницу Црвеног крста у Ковину. Ту су лечени, а преминули сахрањени заједно, на месту данашњег Војничког гробља.

Између два светска рата, до 1940. године, на овом гробљу подједнако су служени помени за војнике свих конфесија, а онда је место заборављено и запуштено. Захваљујући иницијативи чланова ковинског Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912–1918. и уз стручну помоћ Завода за заштиту споменика културе Панчево, обнова овог јединственог места почиње 1996, да би 2009. године био подигнут и Споменик мира и разумевања. На стогодишњицу страдања, 2015. године, Влада Републике Србије одлуком утврђује Војничко гробље у Ковину као знаменито место, од посебног културног и историјског значаја, а два симбола – српска шајкача и немачки шлем – на једном месту говоре о војничкој части, али и о људскости, поручено је са комеморативног скупа у Ковину.