Воћарство у кризи

Суботица – У воћњацима Таванкућанке Тање Хорват ове године сазрело је тек 40 одсто рода јабуке. Од тога, огромна већина, или како процењује 80 одсто, индустријска је јабука, и тек сваки пети плод сместила је у хладњачу чекајући бољу цену за продају.

Воћњаци породице Хорват протежу се на 30 хектара, а до пре десетак година обрађивали су 50 хектара јабука. Сада каже да ће и ову постојећу количину да преполове јер не виде више економску рачуницу. Воћарство је, тврди, постало неисплативо. „Некада је у Таванкуту свака кућа имала дрво шљиве, данас у селу нема ниједан шљивик. Мислим да је остало свега 20 одсто од некадашњих засада јабуке у Таванкуту. Људи масовно крче воћњаке. Након што смо имали мраз који је спржио јабуке у време цветања, дошло је сушно лето када два месеца није било ни капи кише. У просечним годинама род је, у зависности од сорти од 40 до 50 тона по хектару, ове године он је тек од 20 до 30 тона”, каже Тања Хорват. Своје јабуке извозили су за Русију, али ове године са слабим родом и упитним квалитетом, каже, производња води у „минус”. Отуда људи напуштају имања и прелазе да раде у погонима у индустријској зони.

Да ли ова тешка пољопривредна година прети да угрози један од извозних адута овог подручја: јабуку са песка која је, како стручњаци кажу, по својој сласти и ароми неупоредива са другима?

Подаци из Регионалне привредне коморе у Суботици које износи Дамир Војнић Тунић, координатор за пољопривреду, говоре да је у првих девет месеци остварен значајно већи извоз јабуке него пре две године.

„Реч је о роду јабука из прошле године који је био у хладњачама, и од јануара до септембра извоз за Русију као наше највеће тржиште када је у питању регион северне Бачке, већи је за 145 одсто него лане. За Европску унију извоз је 189,7 одсто већи, а појавила су се и нова тржишта, попут Уједињених Арапских Емирата, где је извоз 1.899 одсто већи”, каже Војнић Тунић за „Политику”.

Руско тржиште у укупном извозу учествује 67,8 одсто, следи га тржиште Европске уније са 5,3 одсто, те Саудијска Арабија са пет одсто и Уједињени Арапски Емирати са 4,9 одсто.

За регион северне Војводине карактеристична је окренутост ка извозу на руско тржиште, на које је до септембра ове године пласирано преко 8.000 тона рајског воћа. Међутим, наши воћари знају да Русија настоји да се ослободи зависности од увоза, те да заснивају нове и велике површине под засадима јабука, довољне да одговоре на захтеве домаћег тржишта. Зато уводе практично протекционистичке мере, каже Војнић Тунић, попут високих захтева за квалитет јабуке која се на њиховом тржишту пласира по цени од 0,70 долара за килограм. Ипак, временске прилике и даље држе „одшкринута” врата нашим произвођачима јер је ове године и код њих јабука значајно измрзла. То није велика утеха јер су и наше хладњаче са јабукама полупразне, а јабука која је у њима смештена чека бољу цену која се обично постиже у децембру и јануару.

„Годинама већ говоримо о потреби да се пронађе алтернатива за руско извозно тржиште и ове године се у извозу значајно појављују Уједињени Арапски Емирати, где је пласирано 336 тона јабука, и Саудијска Арабија, где је послато 376 тона јабука. У Европску унију извезено је 1.650 тона”, каже Војнић Тунић.

Нови купци са Арапског полуострва боље плаћају – УАЕ 1,2 долара за килограм, а СА 1,1 долар. Али траже и квалитет и сортимент који код нас није присутан у значајној мери.

„Заинтересовани су углавном за јабуке сорте гала и грени смит, док се на нашем подручју највише гаји ајдаред”, објашњава Војнић Тунић. Регионална привредна комора Суботице такође са воћарских терена добија информације да је искрчен велики број воћњака, и да воћари прелазе у ратарство – гајење паприке и бостана. Пешчари око Суботице погодују и једној и другој култури, али стручњаци кажу да су ипак потребна извесна прилагођавања тржишту – попут промене сортимента у воћарству и уједињавања произвођача како би се на страним пијацама појавили не само са свежим воћем већ и прерађеним производима.