По нафту опет на Дунав

Кријумчарење нафте на Дунаву, што је својеврсно ружно подсећање на деведесете године прошлог века, поново је актуелизовано у „домаћим водама”. Један од начина „рада” шверцера је да такозвано црно злато директно са танкера истачу у цистерне закопане у земљу на обалама ове велике међународне реке. Други модел кријумчарења нафте је истакање у унапред припремљену бурад у чамцима, који на договореном месту пристају уз танкере. Нафта се претаче са танкера који плове познатом рутом – из Румуније преко Србије и даље, узводно, преко наших граница.

Ненад Бановић, новоименовани начелник Управе граничне полиције МУП-а Србије, каже за „Политику” да се осим нафте преко домаћих граничних прелаза кријумчаре углавном наркотици и оружје, али и акцизна роба – цигарете и алкохолна пића. 

– Најчешћи правци кријумчарења наркотика су из Турске преко Бугарске и нашег граничног прелаза Градина, па даље на запад на излазу из Србије према граничном прелазу Батровци, или ка Мађарској преко граничних прелаза Хоргош и Келебија. За ову руту карактеристично је кријумчарење хероина, које је у последње време интензивирано. Прошлог месеца је баш на граничном прелазу Хоргош заплењено чак 20 килограма хероина. Када је реч о кокаину, полиција је у неколико случајева ову дрогу запленила на Аеродрому „Никола Тесла” – објашњава Бановић.

Он подсећа на један од последњих случајева када је на београдском аеродрому ухапшена особа код које је у утроби откривен килограм кокаина у 33 прогутане капсуле. Ухапшени је дрогу преносио из Јужне Америке, преко Париза у Београд за једног од домаћих дилера. 

– Шверц цигарета и алкохола је у опадању. Ипак, цигарете се углавном кријумчаре из Румуније преко граничног прелаза Ватин – напомиње Бановић. 

Полицајци Управе граничне полиције Србије су за првих девет месеци ове године поднели 38 пријава за 44 кривична дела. У истом периоду

заплењено је 50 килограма хероина, око 10 килограма кокаина, 276 килограма марихуане, 639 грама хашиша, око 19.000 таблета „екстази” и амфетамина.

У првих десет месеци ове године ухапшено 1.450 особа по потерницама, које су осумњичене за разна кривична дела – злочиначко удруживање, убиство, трговина људима, кријумчарење наркотика. Поред тога, гранични полицајци су открили 1.034 фалсификована документа, одузели 245 возила и запленили 180 комада разног оружја.

– Ове акције полиција реализује после вишемесечног оперативног рада, прикупљања и анализе информација. Гранична полиција у регионалним центрима и у седишту има Одељење за сузбијање прекограничног криминала и кримообавештајну аналитику где се прикупљају оперативне информације из целе Србије. Регионални центри, у зависности којој граници припадају, у свом саставу имају одсеке за сузбијање прекограничног криминала где на лицу места и у сарадњи са подручним полицијским управама прикупљају информације после чега се реализују акције пресецања канала кријумчарења миграната, наркотика и друге робе. Заједничким радом и граничне полиције у седишту и колега у регионалним центрима информације се филтрирају и обрађују се оне које су најквалитетније и најоснованије, после чега следи реализација – објашњава Бановић. 

Данијела Вукосављевић

---------------------------------------------------

Осумњичени за трговину људима

У првих девет месеци ове године полиција је поднела 27 кривичних пријава против 62 особе осумњичене за трговину људима. У наведеном периоду идентификоване су 34 жртве овог кривичног дела, од којих је 27 држављана Србије, пет особа из БиХ, и по једна из Румуније и Украјине. Најчешћа врста експлоатације је сексуална (у 16 случајева), затим је то трговина људима са циљем вршења кривичних дела и просјачења.   

– Полиција је, такође, у истом периоду поднела 63 кривичне пријаве за недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, којима је пријављено 100 починилаца. У највећем броју кријумчарене особе су држављани Албаније – напомиње Ненад Бановић.

--------------------------------------------------

Системи за надзор границе

У наредних шест месеци, а најкасније до краја наредне године, укупно 82 гранична прелаза у Србији биће опремљена системима за надзор државне границе, као и информатичком и телекомуникационом опремом. Боља опремљеност граничних прелаза подразумева умрежавање станица граничне полиције и њихово повезивање са централним сервером у седишту МУП-а Србије, што ће граничној полицији омогућити да у сваком тренутку тачно зна које возило или пешак, у које време и где је прешао државну границу.

– Новим законом о заштити државне границе институционализовано је обезбеђење државне границе од стране граничне полиције Србије што је доскоро обављала војска. То је практично нови задатак граничне полиције – сматра Бановић.

Д. В.