Mоже ли се охладити планета

Глобално загревање постаје мерљива објективна чињеница и његове узроке не знамо у потпуности, али то даје простор за разне двосмислене манипулације – од вишка људи, крава, свих људских активности, а решење је увек ту пред очима.

Фамозни карбонски отисак, вишак угљен-диоксида, који као део атмосфере упија сунчеву енергију, само је део слагалице, јер да је тако, како би уопште радили фотонапонски панели, како би се прегревале бетонске и кровне површине. Највећи део сунчеве енергије још стиже до површине планете, а много мањи део бива упијен у атмосфери. Кад би плодне површине биле остављене на миру, биологија биља упила би највећи део вишка угљен-диоксида, али човек бирајући квари тај посао, верујући да паметно управља.

Суштина прегревања површине планете је напросто у све већем додавању енергије свих врста, која на крају завршава као топлота, а способност хлађења површине планете остаје иста, а у ствари се смањује, јер је све мање снега и леда као заштитних спасоносних природних рефлектујућих материјала.

Уместо дажбина на карбонски отисак, требало би увести дажбине на фактор хлађења. Свака нуклеарна централа, у истој мери колико ствара енергије, треба да обезбеди и хлађење.

Неоспорно је да су фотонапонски панели зелено решење будуће производње енергије. Али она данас није довољно зелена, јер је сваки киловат произведене струје праћен са више киловата упијене топлоте сунчевог зрачења, које загрева атмосферу много ефикасније од угљен-диоксида. При томе само прегревање фотонапонских панела смањује њихову ефикасност. Решење је у стварању хибрида, тј. већ постојеће плоче постале би и топлотни колектори и двострукa функција тих фотонапонских плоча за коришћење највећег дела сунчеве енергије за санитарну воду, аква-паркове и могуће складиштење топлоте за хладне периоде.

Ова тема је тек дотакнута, али прекривање свих површина јефтиним рефлективним материјалима у урбаним срединама сигурно би одмах преполовило трошкове хлађења лети, значи утрошак скупе електричне енергије за крајње бесмислен начин климатизације свега и свачега што даље прегрева планету, а постаје топлотне пумпе које су у ту сврху десетак пута енергетски ефикасније.

Прекривање кровних површина рефлектујућим материјалима, уместо све тежих и тамнијих црепова, који се дању прегревају, а ноћу нас бесомучно загревају у окружењу наше микроклиме.

Сигурно неколико милиона квадратних километара у свету заузето је кровним површинама без икакве енергетске функције осим голе инерције заштитне сврхе.

То је опште познато, применљиво лако и одмах, а зашто тога још одавно нема можда је питање које указује на другу страну климатске медаље.

Мр Томислав Сухецки,
сликар