Значај вакцине у борби против великог кашља

Велики кашаљ је бактеријска болест која се лако преноси кашљањем, нарочито међу малом децом, рекао је јуче педијатар Саша Милићевић и поручио да је вакцинација најбољи начин да се деца сачувају од ове болести. Он је за Танјуг изјавио да две врсте бактерија изазивају велики кашаљ, који се најчешће појављује код деце старости до пет година. „То је бактеријска болест коју изазивају две врсте бактерија. Једна се зове бордатела пертусис, друга је бордатела парапертусис. Има је доста код деце од једне до пет година, али је нарочито опасна за децу млађу од годину дана. Код њих може да направи проблем јер често изазове запаљење плућа”, рекао је Милићевић.

Истакао је да, иако је вакцина најбољи начин да се деца заштите од ове болести, она није потпуно ефикасна. „Вакцина се даје већ с навршена два месеца живота, друга доза се даје у другој години, а онда, након тога, трећа доза се даје пред школу. Вакцина штити десетак година, тако да се у неким западним земљама даје чак и касније. Међутим, најважнији је тај период раног детињства, кад су деца најосетљивија на компликације”, нагласио је Милићевић.

Како је рекао, болест, сем запаљења плућа, може да изазове и запаљење уха и менингитис.

Милићевић је истакао да, уколико дете упорно кашље, може да добије килу или фрактуру ребра, што показује да болест није безопасна.

Нагласио је да је сада период године када деца највише времена проводе у затвореном простору, што доприноси да се зараза лакше шири. „Кад год су деца заједно, где год је затворена средина, деца јако преносе, то се преноси капљичним путем. Нешто се преноси прљавим рукама, нешто се преноси преко играчака, а највећи број вируса преноси се заправо на све те начине”, рекао је Милићевић.

Додао је да се ова болест лечи антибиотицима, али је потребно да лекар постави дијагнозу и пропише одговарајуће антибиотике. „Никако не треба давати антибиотике на своју руку, прво мора да се постави дијагноза на основу бриса, на основу аспирата бронхија, односно дисајних путева и на основу ПЦР методе. Када лекар педијатар постави дијагнозу великог кашља, онда ће дати антибиотик”, рекао је он.

Милићевић је нагласио да давање антибиотика деци без претходне дијагнозе може да маскира реалну слику и да ојача бактерију. „Педијатар је тај који ће дати антибиотик, а могу да се дају и лекови против тог интензивног кашља. Деци треба давати што више течности, јер некад када имају велики кашаљ неће да једу и пију, зато што их то иритира да кашљу. Некад је потребна чак и инфузија да деца не би дехидрирала”, истакао је.

Када је реч о превенцији, Милићевић је рекао да родитељи не треба да воде децу која су заражена тамо где су друга деца јер се тако избегава ширење заразе. „Превенција је доста компликована. Не треба ићи на рођендане или у играоницу ако деца доста кашљу. Треба бити пажљив и коректан, али на крају и поштен – не треба водити дете ако кашље јер ће заразити другу децу”, закључио је Милићевић.