Značaj vakcine u borbi protiv velikog kašlja

Veliki kašalj je bakterijska bolest koja se lako prenosi kašljanjem, naročito među malom decom, rekao je juče pedijatar Saša Milićević i poručio da je vakcinacija najbolji način da se deca sačuvaju od ove bolesti. On je za Tanjug izjavio da dve vrste bakterija izazivaju veliki kašalj, koji se najčešće pojavljuje kod dece starosti do pet godina. „To je bakterijska bolest koju izazivaju dve vrste bakterija. Jedna se zove bordatela pertusis, druga je bordatela parapertusis. Ima je dosta kod dece od jedne do pet godina, ali je naročito opasna za decu mlađu od godinu dana. Kod njih može da napravi problem jer često izazove zapaljenje pluća”, rekao je Milićević.

Istakao je da, iako je vakcina najbolji način da se deca zaštite od ove bolesti, ona nije potpuno efikasna. „Vakcina se daje već s navršena dva meseca života, druga doza se daje u drugoj godini, a onda, nakon toga, treća doza se daje pred školu. Vakcina štiti desetak godina, tako da se u nekim zapadnim zemljama daje čak i kasnije. Međutim, najvažniji je taj period ranog detinjstva, kad su deca najosetljivija na komplikacije”, naglasio je Milićević.

Kako je rekao, bolest, sem zapaljenja pluća, može da izazove i zapaljenje uha i meningitis.

Milićević je istakao da, ukoliko dete uporno kašlje, može da dobije kilu ili frakturu rebra, što pokazuje da bolest nije bezopasna.

Naglasio je da je sada period godine kada deca najviše vremena provode u zatvorenom prostoru, što doprinosi da se zaraza lakše širi. „Kad god su deca zajedno, gde god je zatvorena sredina, deca jako prenose, to se prenosi kapljičnim putem. Nešto se prenosi prljavim rukama, nešto se prenosi preko igračaka, a najveći broj virusa prenosi se zapravo na sve te načine”, rekao je Milićević.

Dodao je da se ova bolest leči antibioticima, ali je potrebno da lekar postavi dijagnozu i propiše odgovarajuće antibiotike. „Nikako ne treba davati antibiotike na svoju ruku, prvo mora da se postavi dijagnoza na osnovu brisa, na osnovu aspirata bronhija, odnosno disajnih puteva i na osnovu PCR metode. Kada lekar pedijatar postavi dijagnozu velikog kašlja, onda će dati antibiotik”, rekao je on.

Milićević je naglasio da davanje antibiotika deci bez prethodne dijagnoze može da maskira realnu sliku i da ojača bakteriju. „Pedijatar je taj koji će dati antibiotik, a mogu da se daju i lekovi protiv tog intenzivnog kašlja. Deci treba davati što više tečnosti, jer nekad kada imaju veliki kašalj neće da jedu i piju, zato što ih to iritira da kašlju. Nekad je potrebna čak i infuzija da deca ne bi dehidrirala”, istakao je.

Kada je reč o prevenciji, Milićević je rekao da roditelji ne treba da vode decu koja su zaražena tamo gde su druga deca jer se tako izbegava širenje zaraze. „Prevencija je dosta komplikovana. Ne treba ići na rođendane ili u igraonicu ako deca dosta kašlju. Treba biti pažljiv i korektan, ali na kraju i pošten – ne treba voditi dete ako kašlje jer će zaraziti drugu decu”, zaključio je Milićević.