Афоризми који осликавају свакодневицу

На духовит начин, критички промишљајући о свакодневици Миша Лазар, написао је нове афоризме и у њима обухватио многе животне сфере. Он подсећа, опомиње,  „буди” оне који „спавају” у вртлогу обавеза… Зна и како да насмеје особе које су превише стегнуте бригама, уме да теши, али и да упути прекор и покаже нам како да праштамо, памтимо, волимо и идемо напред упркос свему, јер свако може својим добрим делом допринети да свет буде боље место за живот.

Све што је Лазар запазио у овом нашем брзом животном ритму, сместио је у „Афористикум 2”. Промоција је уприличена у Библиотеци „Ђорђе Јовановић” која је огранак Библиотеке града Београда, у Змај Јовиној улици.  Организатор програма било је Друштво књижевника Београда, које је и издавач дела.

– Афоризми су наставак „Афористикума 1” где је фокус био на сатиричном упозорењу „Пази, чиода!” што је требало да тргне нашу пажњу, а у овом рукопису који је сада пред читаоцима, пажњу усмеравам на симбол који има оса, јер њено зујање и убод жалцем може да нас покрене на делање – објашњава Миша Лазар. Публика је могла да чује низ афоризама, који су многе, нема сумње покренули макар на размишљање, а међу њима своје место на „репертоару” добили су и ови афоризми: „Пензија ми расте, сходно расту у мојим годинама”, „Речи су изгубиле тежину. Прелиле се у тешка дела”, „Афоризам је фора у замци”, „Коцка је бачена. Недалеко од школе”, „Живимо од данас до сутра. Мрак нам дође као спас!”…

Рецензију је урадио Васа Радовановић, који оцењује да су ово афоризми широке тематске лепезе.

–Као и у другим књижевним врстама, Миша Лазар и у сатири тежи достизању највиших занатских и естетских вредности. Миша се игра речима и труди се да свој афоризам сведе на меру, која погађа у центар. Афоризми у овој књизи су језгровити, критички интонирани, препуни алузија, ироније, парадокса…Ови „алати” послужили су аутору да ослика нашу свакодневицу – закључује Радовановић.

На промоцији је учествовала и песникиња Оливера Шестаков, а модератор је била Анка Станојчић.