Изборе не траже "тадићевци", тражи их Устав

Када је Мирослав Лајчак размишљао о доношењу мера у Босни и Херцеговини, морао је да претпостави какве ће проблеме то изазвати. Кад неко зна локални језик мора да зна односе, историју (и то не тако давну), структуру друштва и пре свега специфичну напетост у читавом нашем региону, коју је, хтели ми то или не, индуковала ситуација у којој једна демократска земља преговара о будућем статусу дела своје територије. Дакле, ако се неко потруди да научи наш језик и говори га без граматичких грешака, несумњиво може и мора да покаже више од својих претходника на положају високог представника. Мора да се труди да превазиђе улогу ревносног службеника и постане нешто што би било благотворно и за БиХ и за њене суседе – промишљена политичка фигура која са пуно такта и осећаја за дејтонску равнотежу у дијалогу са легитимним представницима Срба, Бошњака и Хрвата упорно трага за компромисом. И то увек када су у питању важне и принципијелне одлуке. Само онај ко схвати да је компромис кључни појам мирне и стабилне будућности Балкана моћи ће да се вине међу заслужне за европеизацију југоисточног дела Старог континента.

Мере које је г. Лајчак донео понеле су аутоматски ауторски печат ("Лајчакове мере") и закотрљале се низ брег узрокујући реакције. Реаговали су легитимни представници Републике Српске. Потом Србије, као потписника и гаранта дејтонског мира. Српски државни органи подвукли су значај потребе да се све одлуке у БиХ доносе на бази консензуса три конститутивна народа. Србија је поновила да се недвосмислено залаже за целовиту Босну и Херцеговину. Овим принципијелним ставом наша земља брани мир, стабилност заједничког географског простора и своје интересе на Косову. И то је став на који нико озбиљан не може да стави примедбу.

Нажалост, може се реаговати и непримерено и недипломатски. Изјава председавајућег председништва БиХ Жељка Комшића, у којој се обраћа премијеру суседне земље на начин који одудара од дипломатске праксе, свакако није допринос смиривању страсти и демократском дијалогу, благо речено.

Изјава сходно својој садржини изазове реакције. Али у таквој ситуацији озбиљна земља одговори на достојанствен и примерен начин. Не бих могао да се закунем да је одговор са нивоа саветника (за пи-ар) који је иначе дежурни гласноговорник задужен за грубе речи при влади, достојанствено и примерено решење. Да конфузија буде већа, потом портпарол ДСС-а оспе паљбу на Б92 због начина на који су третирали догађај. Чини се логичнијим да саветник (за пи-ар) премијера, уместо што води конверзацију са страним званичницима, приговори телевизији ако му се учини да нешто није било професионално. Не видим уопште шта ту има да тражи било чији портпарол.

Но, није то једина ствар која има проблем с логичношћу. Расправа о изборима, рецимо. Установила су се нека општа места, нпр. "тадићевци" хоће изборе а "народњаци" неће. Потом, ДС хоће да буду 9. децембра а ДСС тражи померање рока. Ружно и непотребно натезање. У општој буци изгубиле су се чињенице. Није питање траже ли "тадићевци" изборе или не траже, већ тражи ли то Устав и одговарајући закон. Што се поменутог датума тиче, нисам чуо ниједног овлашћеног представника "тадићеваца" да га је икад поменуо. Сада, према писању новина, политичари наводно треба да се договоре да ли ће поштовати Устав који су донели консензуално или неће. Неки ће га можда и поштовати, али ће то бити неморално. Други вероватно неће јер је то патриотски. Ови који ће га можда поштовати, можда и неће ако ДСС изађе из владе и направи нову, са њима. Мењали би, дакле, поштовање Устава за место у влади. Они који неће да поштују Устав из патриотских разлога, неће ни да подрже коалиционог партнера Тадића, оног истог с ким имају заједничку политику о Косову (која у немогућим условима одлаже одлуку ево већ другу годину), и ризикују цепање владе, радикализацију Србије и разне друге невоље, само зато што им је интерес Србије на првом месту.

На страну то што је производња овакве конфузије заморна за народ који све то гледа и слуша, она је и штетна јер с друге стране косовски Албанци ће своје изборе одржати, а онда ће њихови представници осокољени новим легитимитетом наставити своју борбу за независност. А ми? Ми ћемо, бојим се, и даље да се исцрпљујемо бесмислицама о томе да ли је Устав неморалан или непатриотски.

саветник председника Републике Србије