Москва и Кијев убрзавају размену заробљеника

Представници Русије и Украјине Татјана Москаљкова и Дмитриј Лубинец срели су се недавно у белоруској престоници Минску како би се договорили о наставку процеса размене заробљених војника две земље. Преговарачи су, поред решавања најактуелнијих хуманитарних проблема везаних за рат две државе, покушали да се договоре и успоставе сталног канала којим би војницима који су се током борбених дејстава нашли у рукама противника био омогућен повратак кућама. Истовремено, обезбеђена је и размена писама заробљених, упућених породицама и надлежним службама. Пре неколико дана званично је извршена и примопредаја тела изгинулих војника – 563 Украјинца и 37 Руса.

Најновији позив на размену Москаљкова је оценила као „отворену политизацију украјинске стране”, поменувши да се њена служба у више наврата обраћала надлежнима у Кијеву како би се овај процес учинио што ефикаснијим. По њеним речима, украјински органи већ пола године не дају сагласност за повратак 935 својих војника већ захтев ограничавају на само 279 имена. Са друге стране, Лубинец тврди да је Кијев у сваком тренутку био спреман да размотри све спискове заробљених, подједнако војника као и цивила, и наглашава: „Увек смо били спремни за размену.”

Преговарачи су акценат ставили и на програм помоћи грађанским лицима која су изразила жељу да ступе у контакт са својим најближима затеченим иза линије фронта. Било директно, било разменом писама и порука. С тим у вези поменут је случај једне 91-годишње жене која је желела да посети свог сина, али пошто није била у могућности да се самостално креће указана јој је помоћ од стране војних медицинских служби.

Најављени повратак кућама догађа се у тренутку када је војна ситуација на терену у много чему неповољнија по украјинску страну. Сем тога, јасне најаве новоизабраног председника САД Доналда Трампа о промени политике према Европи, па и према рату две бивше совјетске републике, као да убрзава одлуке команди у Кијеву и Москви да стање на терену прихвате као за сада – непромењиво.

Ништа мање није значајна ни улога Белорусије као, званично, неутралне земље у овом рату. Наиме, у светским медијима се нашироко писало о могућности да се и ова такође некадашња сестринска земља са Русијом и Украјином, у неком тренутку укључи у борбена дејства. Наравно на страни Москве. Говорило се и о масовном окупљању руских трупа на украјинској северној граници. За сад, међутим, није било најава да би са те стране могло да дође до говора оружја. Ипак све поменуте приче дале су Белорусији додатни значај, пре свега због њеног стратешког положаја и тесне повезаности са борбеним снагама Русије. Размена заробљеника требало би да буде гест добре воље, хуманости и политичког размишљања. Број изгинулих на украјинским ратишту многи процењују на више од милион. При томе рачуница јасно показује да је тај број за Украјину далеко неповољнији и војно руководство у Кијеву чини све што је могуће не би ли на фронт у десетковане јединице послао свеже снаге. Такође, обе зараћене стране покушавају да слику о трагедији која се дешава од фебруара 2022. прикажу у оним оквирима који би их ослободили од евентуалних судских процеса против учесника на терену, као и против њихових политичких руководстава.