Када дете позове 19833

Десетогодишњи Алекса сваки пут са великом пажњом гледа у екран када се на телевизији појави видео-спот у којем се жртве охрабрују да пријаве дигитално насиље позивом на број 19833. Реч је о броју телефона Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, који је 2017. формиран у Министарству информисања и телекомуникација. „То нам је и била идеја, да деца и њихови родитељи одреагују и запамте”, каже у разговору за „Политику” Емина Бековић, координаторка овог центра. Од када је основан, центар је позвало више од 42.000 грађана, углавном родитеља. Али када дете позове 19833, напомиње наша саговорница, углавном је реч о тежем делу дигиталног насиља – уцени, претњи или контакту од стране педофила.

„Деца нам се обраћају када баш немају куд и прво што кажу је: „Немојте ни случајно да кажете мами и тати.” Најмлађе подстиче да зову то што је наш број телефона бесплатан, а позив анониман. То их охрабри да позову, а што је најважније и да нам пошаљу доказе. А то су снимци екрана, порука, фотографије спорних комуникација. Зову деца свих узраста, најмлађе је имало шест година”, напоменула је Бековићева.

Национални контакт центар за безбедност деце на интернету је први и једини институционални механизам у нашем региону који се пре свега бави превенцијом дигиталног насиља, каже Бековићева. „Осим пријаве насиља, центар свако може да позове – дете, родитељ, наставник – да добије савет, информацију и техничку подршку како правилно и безбедно да користи дигиталне технологије”, објашњава Бековићева.

Пријаве су најчешће путем бесплатног броја телефона 19833, али су могуће и мејлом, преко друштвених мрежа, на свим платформама које користе деца, родитељи. На основу сваке пријаве формира се предмет који се заводи у центру или прослеђује надлежним институцијама.

„Једном посебном апликацијом смо директно повезани са Одељењем за високотхенолошки криминал у МУП-у, са Тужилаштвом за борбу против вискотехнолошког криминала, са свим домовима здравља у Србији, са свим центрима за социјални рад у нашој земљи и са Министарством просвете. И у зависности од тога о чему је реч, да ли о вршњачком насиљу, зависности од интернета… – предмет шаљемо у одређену институцију или уколико је кривично дело, онда је адреса полиција”, наводи Бековићева.

Укупна комуникација која је регистрована у центру путем телефонских позива, мејлова, сајта и друштвених мрежа од оснивања износи више од 42.811. Од тога, бесплатан број телефона 19833 је позвало више од 30.616 грађана, мејл је послало око 12.000 њих. Путем „Инстаграма” стигло је више од 192 пријаве, а „Фејсбука” више од 126.

„Укупно је креирано око 8.042 предмета. Од тога је око 7.483 било саветодавне природе. Док је више од 559 прослеђено МУП-у и тужилаштву за борбу против високотехнолошког криминала, а реч је о случајевима дечје порнографије, врбовања од стране предатора, уценама, изазовима опасним по живот”, напомиње Емина Бековић.

За савете највише зову одрасли (око 6.862), а затим деца (око 1.180).

„Осим пријава насиља, грађани зову да би добили савете када деци да дају да користе мобилни телефон, када и на који начин да дете филтрира садржаје, како да инсталирају одређену апликацију. Родитељи, на пример, питају како да блокирају неку особу, како да отворе налог на одређеној мрежи, како да провере своје дете”, објашњава наша саговорница.