Kada dete pozove 19833

Desetogodišnji Aleksa svaki put sa velikom pažnjom gleda u ekran kada se na televiziji pojavi video-spot u kojem se žrtve ohrabruju da prijave digitalno nasilje pozivom na broj 19833. Reč je o broju telefona Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, koji je 2017. formiran u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija. „To nam je i bila ideja, da deca i njihovi roditelji odreaguju i zapamte”, kaže u razgovoru za „Politiku” Emina Beković, koordinatorka ovog centra. Od kada je osnovan, centar je pozvalo više od 42.000 građana, uglavnom roditelja. Ali kada dete pozove 19833, napominje naša sagovornica, uglavnom je reč o težem delu digitalnog nasilja – uceni, pretnji ili kontaktu od strane pedofila.

„Deca nam se obraćaju kada baš nemaju kud i prvo što kažu je: „Nemojte ni slučajno da kažete mami i tati.” Najmlađe podstiče da zovu to što je naš broj telefona besplatan, a poziv anoniman. To ih ohrabri da pozovu, a što je najvažnije i da nam pošalju dokaze. A to su snimci ekrana, poruka, fotografije spornih komunikacija. Zovu deca svih uzrasta, najmlađe je imalo šest godina”, napomenula je Bekovićeva.

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu je prvi i jedini institucionalni mehanizam u našem regionu koji se pre svega bavi prevencijom digitalnog nasilja, kaže Bekovićeva. „Osim prijave nasilja, centar svako može da pozove – dete, roditelj, nastavnik – da dobije savet, informaciju i tehničku podršku kako pravilno i bezbedno da koristi digitalne tehnologije”, objašnjava Bekovićeva.

Prijave su najčešće putem besplatnog broja telefona 19833, ali su moguće i mejlom, preko društvenih mreža, na svim platformama koje koriste deca, roditelji. Na osnovu svake prijave formira se predmet koji se zavodi u centru ili prosleđuje nadležnim institucijama.

„Jednom posebnom aplikacijom smo direktno povezani sa Odeljenjem za visokothenološki kriminal u MUP-u, sa Tužilaštvom za borbu protiv viskotehnološkog kriminala, sa svim domovima zdravlja u Srbiji, sa svim centrima za socijalni rad u našoj zemlji i sa Ministarstvom prosvete. I u zavisnosti od toga o čemu je reč, da li o vršnjačkom nasilju, zavisnosti od interneta… – predmet šaljemo u određenu instituciju ili ukoliko je krivično delo, onda je adresa policija”, navodi Bekovićeva.

Ukupna komunikacija koja je registrovana u centru putem telefonskih poziva, mejlova, sajta i društvenih mreža od osnivanja iznosi više od 42.811. Od toga, besplatan broj telefona 19833 je pozvalo više od 30.616 građana, mejl je poslalo oko 12.000 njih. Putem „Instagrama” stiglo je više od 192 prijave, a „Fejsbuka” više od 126.

„Ukupno je kreirano oko 8.042 predmeta. Od toga je oko 7.483 bilo savetodavne prirode. Dok je više od 559 prosleđeno MUP-u i tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a reč je o slučajevima dečje pornografije, vrbovanja od strane predatora, ucenama, izazovima opasnim po život”, napominje Emina Beković.

Za savete najviše zovu odrasli (oko 6.862), a zatim deca (oko 1.180).

„Osim prijava nasilja, građani zovu da bi dobili savete kada deci da daju da koriste mobilni telefon, kada i na koji način da dete filtrira sadržaje, kako da instaliraju određenu aplikaciju. Roditelji, na primer, pitaju kako da blokiraju neku osobu, kako da otvore nalog na određenoj mreži, kako da provere svoje dete”, objašnjava naša sagovornica.