Грч­ка пред највећом модернизацијом војске

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – Грч­ка је на пра­гу нај­ве­ће ре­фор­ме у сфе­ри на­ци­о­нал­не од­бра­не, ко­јом би до кра­ја 2033. го­ди­не уз ве­ли­ка ула­га­ња мо­дер­ни­зо­ва­ла ар­ми­ју и спро­ве­ла у ствар­ност стра­те­ги­ју ја­ча­ња по­зи­ци­је Грч­ке у егеј­ском и ис­точ­ном Сре­до­зе­мљу. На­рав­но, ти­ме би до­дат­но за­шти­ти­ла без­бед­ност зе­мље.

„План 2030”, ко­ји је спе­ци­јал­ном ко­ми­те­ту грч­ког пар­ла­мен­та пред­ста­вио ми­ни­стар од­бра­не Ни­кос Ден­ди­јас, тек ће би­ти пред­мет рас­пра­ве. Овај ам­би­ци­о­зни про­је­кат је и по­ли­тич­ки осе­тљи­ва те­ма о ко­јој ће, из­ве­сно је, би­ти мно­го опреч­них ми­шље­ња, јер је Грч­ка и са­да, са одва­ја­њи­ма за на­ци­о­нал­ну од­бра­ну од че­ти­ри од­сто БДП-а, у вр­ху европ­ских зе­ма­ља.

По овом пла­ну, ору­жа­не сна­ге тре­ба та­ко тран­сфор­ми­са­ти да би би­ле ауто­ном­не и спо­соб­не да са­ме, иако је Ати­на у НА­ТО-у, од­го­во­ре на све иза­зо­ве на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти. Струк­ту­ру вој­ске би тре­ба­ло та­ко ме­ња­ти да се ус­по­ста­ве при­ла­го­дљи­ве је­ди­ни­це, са ком­плет­ном ра­зно­вр­сном опре­мом.

То­ме би тре­ба­ло при­ла­го­ди­ти и вој­ну ин­фра­струк­ту­ру, па би та­ко од по­сто­је­ћих око 800 ка­сар­ни и ба­за би­ло уки­ну­то чак 137. Ка­ко је ре­као Ден­ди­јас, но­ва ор­га­ни­за­ци­ја под­ра­зу­ме­ва рас­пу­шта­ње нај­ма­ње шест пе­ша­диј­ских ба­та­љо­на и об­је­ди­ња­ва­ње мно­го­број­них вој­них обје­ка­та са ци­љем да се та­ко омо­гу­ћи бо­ље ком­пле­ти­ра­ње је­ди­ни­ца. Ка­ко је кон­ста­то­вао, не­ма оправ­да­ња да та­мо где је њи­хов са­став по­пу­њен са све­га 20 од­сто људ­ства, оне и да­ље по­сто­је.      

„Же­ли­мо да спрем­ни уђе­мо у еру дро­но­ва, да пре­ђе­мо на деј­ства и од­бра­ну у сај­бер-про­сто­ру”, ре­као је Ден­ди­јас.

Он је грч­ки си­стем од­бра­не од дро­но­ва „Кен­та­ур” на­звао пр­вим успе­хом, али ће он би­ти са­мо је­дан од че­три си­сте­ма про­тив­дрон­ске за­шти­те ору­жа­них сна­га. Осно­ви циљ је фор­ми­ра­ње ку­по­ле про­тив­ва­зду­шне од­бра­не ко­ја би шти­ти­ла це­лу Грч­ку, од Егеј­ског мо­ра до нај­у­да­ље­ни­јих де­ло­ва зе­мље. Пр­ви пут се раз­ра­ђу­је та­кав план све­о­бу­хват­не за­шти­те и то уз по­моћ ни­за си­сте­ма ко­ји ће прак­тич­но ство­ри­ти „ки­шо­бран” ко­ји ће шти­ти зе­мљу од на­па­да из ва­зду­ха. На тај на­чин, Гр­ча ће би­ти у ста­њу да пре­срет­не ба­ли­стич­ке ра­ке­те про­тив­ни­ка, дро­но­ве и дру­ге бес­пи­лот­не ле­ти­ли­це.

Уве­шће се но­ви, али ће се још не­ко вре­ме ко­ри­сти­ти по­сто­је­ћи си­сте­ми ПВО ко­ји су и за­пад­ног и ис­точ­ног по­ре­кла. Аме­рич­ки си­стем „Па­три­от” ће оста­ти „на ду­жно­сти” још не­ко вре­ме као и ру­ски ком­плекс С-300.

У бу­дућ­но­сти од­бра­на др­жа­ве би тре­ба­ло да се осла­ња на укуп­но 200 ави­о­на ме­ђу ко­ји­ма удар­ну сна­гу тре­ба да чи­не три ти­па ва­зду­хо­пло­ва нај­но­ви­јих ге­не­ра­ци­ја: фран­цу­ски „ра­фа­ли” и Ф-16, као и аме­рич­ки „не­ви­дљи­ви” Ф-35 ко­ји тек тре­ба да се ку­пи. „Ми­ра­жи 2000-5” ће би­ти про­да­ти, Ф-16 ће би­ти мо­дер­ни­зо­ва­ни, али до кра­ја го­ди­не сви „фан­то­ми Ф-4” ће иза­ћи из упо­тре­бе, али се за­то пла­ни­ра ку­по­ви­на још „ра­фа­ла”. У тран­спорт­ној ави­ја­ци­ји се пла­ни­ра не ма­ње од 10 до 12 ле­те­ли­ца.

Фло­та ће, ка­ко је то са­оп­штио Ден­ди­јас, има­ти нај­мо­дер­ни­је фре­га­те и под­мор­ни­це „са мо­гућ­но­шћу за­да­ва­ња стра­те­шког уда­ра јер тре­ба да про­јек­ту­ју сво­ју моћ, а не са­мо да шти­те Егеј­ско мо­ре”.

План ре­фор­ме ору­жа­них сна­га до 2030. об­у­хва­та и про­ме­не у на­чи­ну ре­гру­то­ва­ња и слу­же­ња вој­ног ро­ка ко­ји ће омо­гу­ћи­ти и сти­ца­ње по­треб­не ква­ли­фи­ка­ци­је и „мо­дер­ни­за­ци­ју” ре­зер­вног са­ста­ва на осно­ву „фин­ског мо­де­ла” ко­ји под­ра­зу­ме­ва фор­мал­но ре­гру­то­ва­ње свих об­ве­зни­ка, али се на слу­же­ње вој­ног ро­ка по­зи­ва­ју са­мо иза­бра­ни, што је ве­ли­ки иза­зов за зе­мље ко­је же­ле да на тај на­чин у стро­ју има­ју мо­ти­ви­са­не вој­ни­ке чи­је би ан­га­жо­ва­ње це­ло дру­штво мо­ра­ло да це­ни.