Прва етапа Београдске операције

Младенко Цолић*

Београдска операција почела је 11. октобра заједничким дејствима Прве армијске групе НОВЈ и јединица Црвене армије са линије Обреновац – Аранђеловац – Велика Плана – Пожаревац, а завршила се ослобођењем Београда 20. октобра и Земуна 22. октобра. Изведена је у три етапе. У првој етапи (11–14. октобра) јединице Прве армијске групе НОВЈ и 4. гардијски механизовани корпус Црвене армије разбиле су спољну одбрану Београда и заузеле његове непосредне прилазе пре доласка корпусне групе „Штетнер” од Пожаревца. То је пресудно утицало на даљи ток борбених дејстава.

Ујутро, 14. октобра, на заједничком састанку штабова Прве армијске групе и 4. гардијског механизованог корпуса одржаном у Јајинцима, усвојен је план напада на Београд и усклађено садејство јединица НОВЈ и Црвене армије.

По том плану, главни удар наносили су 1. пролетерски корпус НОВЈ (1, 5, 6. и 21. дивизија) и ојачани 4. гардијски корпус, а касније 73. и 236. дивизија Црвене армије правцем преко Бањице, Славије и Калемегдана, а помоћни удар наносио је 12. ударни корпус НОВЈ (11, 16, 28. и 36. дивизија) општим правцем прко Чукарице, Топчидера и Главне железничке станице.

Тито је 13. октобра генeрал-лајтнанту Пеки Дапчевићу наредио: „Издај заповест за напад на Београд и (објасни) значај ослобођења Београда.”

У заповести штаба 1. пролетерског корпуса за напад на Београд, 14. октобра, поред осталог стоји:

„После спајања са совјетским трупама и заједничког чишћења непријатељских упоришта од Тополе до Београда, наше јединице се налазе заједно са једним совјетским мотомеханизованим корпусом на прилазима главног града наше отаџбине. Наш корпус и јединице 12. корпуса добиле су задатак да заједно са мотомеханизованим јединицама корпуса Црвене армије ликвидирају немачке окупаторске трупе и њихове помагаче у Београду. Ми данас извршавамо историјски задатак у овоме рату тиме што главни град наше отаџбине ослобађамо од немачко-фашистичког ропства и недићевско-четничке издаје и враћамо га свом народу и отаџбини...”

Штаб Прве армијске групе формирао је оперативни поредак у четири нападне колоне:

• прву колону чинио је 12. корпус под командом генерал-мајора Данила Лекића. Њен задатак је био да главним снагама напада дуж десне обале Саве преко Жаркова и Чукарице, на главну железничку станицу и Савски мост;

• у другој колони се налазила 6. личка пролетерска дивизија, под командом пуковника Ђока Јованића, са задатком да напада преко Топчидера у правцу Теразија и Калемегдана;

• трећу колону чинила је 1. пролетерска дивизија под командом пуковника Васа Јовановића, која је требало да пробије немачку одбрану на јужној ивици града и да се, продором преко Бањице и Дедиња према Славији, пробије у центар града и избије на Калемегдан;

• у четвртој колони се налазила 5. крајишка ударна дивизија, под командом пуковника Милутина Мораче, са задатком да продре према Калемегдану са истока, у зони између Улице краља Александра и десне обале Дунава.

У општу резерву одређена је 21. српска ударна дивизија под командом пуковника Милоја Милојевића, концентрисана северно и источно од Авале, у рејону села Белог Потока, Зуца и Лештана, и 23. српска ударна дивизија, под командом потпуковника Војина Поповића, која је пристизала на простор јужно од Авале.

Јединице Црвене армије нападале су у два ешалона: у првом 4. гардијски механизовани корпус, а у другом ешалону 73. гардијска и 236. стрељачка дивизија.

Непосредан напад на Београд почео је 14. октобра по подне, након што су више од 300 артиљеријских оруђа и минобацача и 24 гардијска минобацача – „каћуша” извели ватрену припрему у трајању од 20 минута. Одсек пробоја на главном правцу, ширине око два километра бранила су три немачка ојачана батаљона, а нападало га је седам мотострељачких батаљона и око 170 тенкова Црвене армије и 15 батаљона НОВЈ, уз подршку артиљерије, „каћуша” и авијације.

На фронту, који се у облику лука протезао између Дунава и Саве, на ширини од око 15 километара нападали су: 9. дивизија НОВЈ, 4. гардијски корпус и две дивизије (73-1236) 57. армије.

*Учесник НОР-а, пуковник у пензији