Суецки канал отворен пре 155 година

Суецки канал пуштен је у рад 17. новембра 1869. пре 155 година, а канал  чија је дужина сада 193,30 километара главна је поморска рута која повезује Европу и Азију.

Фердинанд де Лесепс основао је Суец компанију 15. децембра 1858, са искључивим циљем градње канала, што је започело наредне године. Када је отворен 17. новембра 1869. пловни пут од Лондона  до Арапског мора односно Индијског океана, смањен је за приближно 8.900 километара.

Европски акционари, већином Французи и Британци, поседовали су већину концесија до национализације јула 1956, коју је спровео Гамал Абдел Насер, чиме је изазвана велика међународна криза.Према Константинопољској конвенцији из 1880. одређено је да ће Суецки канал користити "у време рата као и у време мира, свим трговачким или ратним пловилима, без обзира на заставу".

У стварности, у више наврата то није поштовано. Насерова национализација Суецког канала јула 1956. године довела је до војне интервенције Британије,  Француске и Израела.Иако су нападачи доживели фијаско, због политичког притиска Вашингтона, изузев Израела, канал је остао затворен до априла 1957. када је очишћен уз помоћ ОУН.

Египат је иначе претходно за Израелска пловила канал држао затвореним од рата 1948. После Шестодневног рата 1967. канал је поново отворен тек 1975. године.

Средином педесетих 19. века Фердинанд де Лесепс се изборио за концесију од Саид паше, владара, кедива Египта и Судана, с циљем градње канала отвореног за бродове свих нација, без разлике. Њихови блиски односи потицали из тридесетих година 19. века, када је Лесепс  био француски дипломата у Египту.

Предвиђено је да Компанија управља каналом 99 година. Де Лесепс је потом окупио Међународну комисију коју је чинило 13 стручњака из седам држава. Комисија је на самом крају 1856. обликовала извештај са детаљним описом будућег канала, што је укључивало процене и планове.

Занимљиво је да се Британија у време најаве градње канала жестоко противила, у страху да ће на тај начин бити угрожен њен монопол у трговини са Индијом. Представници Лондона заговарали су тада саобраћај копном, пругом, од Александрије преко Каира пут Суеца, коју су Британци претходно изградили. Притом, Британија је контролисала дотадашњу руту око Кејпа, односно југа Африке.

Британци су тада настојали да алармирају савест света осуђујући принудни рад на градњи канала. Посебно је Лорд Палмерстон на том пољу био склон демагогији. Пошто је дипломатски притисак био успешан кедив Египта је обуставио обавезе принудног рада 1864. године.

Радови на обали потоњег Порт Саида започели су 25. априла 1859. године. Верује се да је у градњи, током 10 година, учествовало укупно чак 1,5 милиона радника. У једној смени, дакле у сваком тренутку на прокопавању је радило више од 30.000 лица.

Умрле су десетине хиљада радника. Према изјави  Насера, у врема национализације јула 1956, жртава је укупно, током 10  година изградње, било 120.000, што је вероватно претерано. Болести су такође харале, као колера.

Последица градње било је и настајање више градова у појасу канала, као лука и простора боравка запослених у Компанији. Тако су настали градови Порт Саид и Исмаилиа, односно луке Фуад и Твефик.

Свечаном отварању 17. новембра 1869. присуствовали су, осим кедива Исмаил паше,  француска царица Евгенија, аустријски цар Франц Јозеф И, престолонаследник Пруске Фридрих, принц Луј од Хесена, и бројни други високи гости.

Раскошне свечаности су започеле два дана раније. Било је ту великих илуминација, ватромета, раскошних пријема, у Исмаилији је одржана војна парада.

Ујутро 17. новембра, поворка бродова је ушла у канал. Током првог дана они су прешавши 76 километара пристигли до језера Тимсах.

Саставни део свечаности око пуштања у рад канала било је и отварање Опере у Каиру, прве на афричком континенту. Вољом кедива Исмаил паше тада настаје Аида, за коју је Ђузепе Верди компоновао музику.

Стицај околности је међутим хтео да оперска кућа ипак буде отворена Вердијевим Риголетом, док ће Аида светску премијеру имати у Каиру 1871.

Трошак и акције

Укупан трошак изградње Суецког канала превазишао је првобитне процене двоструко.

Акције Компаније Суецког канала нису се притом добро продавале у прво време. Коначно, пресудили су француски Ротшилди, чиме је обезбеђена финансијска снага Компаније за градњу. Кедив Египта је финансијске невоље градње некако превладао захваљујући подршци куће Сурсук, пребогате породице либанских Грка чије богатство, везе и утицај су били фасцинантни.

У прво време по отварању Компанија Суецког канала нашла се у финансијским невољама. Промет, па отуда и приходи били су испод очекиваног. Кедив Исмаил паша је зато 1875. свој удео акција, 44 одсто, продао Британцима. Француски акционари су међутим задржали већину. 

Британски утицај на Египат, па и Суецки канал постао је пресудан после војне инвазије 1882. која је Каиро приморала на невољну попустљивост. Англо-египатски уговор из 1936. Британији је такође гарантовао повлашћени статус. Напад Италијана и Немаца, предвођених фелдмаршалом Ромелом на Египат, који су Британски успесно одбили у Другом светском рату, такође је као основни циљ имао овладавање каналом. Све до национализације 1956. Британци су у Зони канала држали чак 70.000 војника.

Првобитно, канал је био дужине 164 км, дубине 8 метара. Данас, његова дужина је 193,3 км а дубина 24 метра. Широк је 205 метара.

Пројекат назван Нови Суецки канал, по налогу председника Египта Абдел Фатаха Сисија, покренут 2014. реализован је до августа 2015. Капацитет промета је тиме увећан са 49 на 97 бродова дневно. Управа Суецког канала званично је отворила нови бочни канал 2016. године.

До 1955. године око две трећине нафте коју је користила Европа  је пролазило кроз канал. Приближно осам процената укупне светске поморске трговине одвија се преко Суецког канала. Када је изграђен највећу корист од њега су имале земље Средоземља, нешто мању Британија или Немачка.                 

Процват главне аустријске луке Трст, као и компаније Аустријски лојд, директно је био узрокован постојањем Суецког канала. Слично важи и за више других медитеранских лука тог времена. Године 2021. више од 20.600 пловила је прешло каналом, дакле око 56 свакодневно. Чак 9,4 милијарде америчких долара био је приход Суецког канала током фискалне 2023, преноси Танјуг.