Турска мења Устав да би Ердоган остао на власти

У владајућој коалицији Турске покренули су иницијативу за промену Устава како би председник Реџеп Тајип Ердоган могао да се бори за још један председнички мандат у фотељи шефа државе. У том случају он би три деценије остао на челу државе, што као премијер, што као шеф државе, што никоме досад није пошто за руком, чак ни Мустафи Кемалу Ататурку, који је пре сто година укинуо калифат и прогласио секуларну републику. Био је на власти петнаест година, пошто је изненада преминуо 1938. године.

„Ми желимо да Ердоган поново буде изабран за шефа државе, иако му 2028. године истиче последњи мандат. Треба усвојити уставни амандман како би могао да остане у фотељи, што по сада важећим параграфима није могућно. Предложићемо промену која би отворила пут за ту могућност како би се обезбедио мир и стабилност на почетку века. То је за Турску једино право решење”, изјавио је лидер радикалне конзервативне Партије националистичког покрета (МХП) Девлет Бахчели, који је већ годинама, заједно са Ердогановом Партијом правде и развоја (АКП), у Народној алијанси, која сада има већину у парламенту.

 Трећи петогодишњи мандат је могућан само уколико се на референдуму измени Устав. Да би се то питање покренуло потребно је да ту идеју подржи 360 од укупно 600 посланика колико их укупно има у меџлису. Ердоганова Партија правде и развоја (АКП) у скупштини сада има 265, а МХП 50 мандата. Потребна им је подршка неколико мањих опозиционих странака које имају место у парламенту.

  „То је природан и исправан процес пошто се Ердоган успешно бори против тероризма, као и за решавање сложених економских проблема са којима се Турска суочава последњих година”, објашњава Бахчели, преноси истанбулски „Хуријет”.

Председник Ердоган је по новом Уставу други пут изабран за шефа државе 2023. године. Кад му истекне петогодишњи мандат, он после тога по слову Устава више нема право да буде на челу државе. Пошто се примиче тај рок у владајућој коалицији се не предају: сада траже нову уставну могућност како би отворили врата Ердогану да и после 2028. остане у велелепној председничкој палати на Бештепеу, на обронцима Анкаре.

Ердоган је већ оставио дубок, неизбрисив траг у савременој историји Турске свеједно што му једни, тесна већина, аплаудирају док му други звижде. Он је досад три пута био премијер и три пута шеф државе (једном по старом уставу две године). Иако је већ у годинама (70) он се очигледно још не предаје, што потврђује и садашња иницијатива његовог коалиционог партнера и пријатеља Бахчелија.

„Ја сам играч на дуге стазе”, поручује Ердоган онима који желе да му већ једном виде леђа.

Мало је личности у савременој историји Турске које су, као Ердоган, тако брзо избиле у први план не само у земљи него и у свету. Када је пре две деценије, мимо свих предвиђања, победио на парламентарним изборима, многи су веровали да је то била случајност, да ће он бити пролазна епизода у политичком животу велике Турске. Поготово што је кратко пре тога био у затвору због рецитовања радикалних исламистичких стихова: „Џамије су наше касарне, минарети су наши бајонети, џамије су наше касарне, верници су наши војници...” Време их је демантовало, он је у Турској већ оставио дубок траг.

Годинама га прате многе недоумице: исламиста или реформатор, харизматична личност или вашарски популиста, диктатор или демократа. Он је у исто време све то, мање или више. После промене Устава и увођења председничког система владавине 2017. године укинуто је место премијера и све полуге власти су од тада у његовим рукама. У опозицији често кажу да се он понаша као да је нови султан иако је оснивач модерне турске републике још пре сто година укинуо калифат.

Војислав Лалић