Услужни сектор водећи носилац привредног раста

У 2025. години услужни сектор задржаће улогу доминантног носиоца раста економске активности, а посебно ће снажан бити у трговини и саобраћају, туризму и угоститељству, уз наставак добрих резултата у ИТ сектору и стручно-техничким услугама. Индустрија ће такође наставити са растом уз повећање од четири одсто. Процењује се да ће стабилан раст од 7,6 одсто забележити и грађевинарство, услед наставка извођења започетих инфраструктурних радова, али и реализације нових грађевинских пројеката и убрзања приватних инвестиција, подвлачи Фискални савет у ревидираној Фискалној стратегији. За сектор пољопривреде пројектован је раст од 4,2 одсто, а просечно годишње, српска привреда ће расти по стопи од 4,4 одсто. Повећање реалне потрошње становништва ће пратити раст економске активности и у просеку ће износити 3,4 одсто, пише у ревидираној стратегији. Очекује се и стабилан раст фиксних инвестиција који ће у просеку износити 7,4 одсто годишње. Висок ниво јавних инвестиција биће праћен и растом приватних, тако да се на крају пројекцијског периода очекује учешће фиксних инвестиција у БДП-у од 26,5 одсто. Извоз ће у просеку годишње расти по стопи од 7,6 одсто, што је брже од годишњег раста увоза, који ће у просеку бити 6,9 одсто. 
С оценом да ће услужни сектор и индустрија, следствено највећем учешћу у БДП-у, задржати улогу доминантних извора раста, сагласан је и економиста Иван Николић, из Института друштвених наука. Ипак, он напомиње да ризика у макроекономском оквиру има напретек, у тој мери изражених да повећавају неизвесност у погледу пројектованог убрзања раста БДП-а у односу на ову годину. 
– Ову годину ћемо завршити са растом од 3,7 одсто, односно остварићемо исти раст као и 2023. Ако пођемо од претпоставке да су ризици још већи и да је окружење неповољније него што је било раније, онда можемо казати да смо у неку руку оптимистичнији у погледу постављене пројекције раста за наредну годину, од 4,4 одсто. Извесно је да ће бити боља ситуација у пољопривреди, јер никада заредом нисмо имали овакав њен пад. Следећа година би требало да прође у плусу, али ипак, требало би подсетити да је пољопривреда са јако малим уделом у БДП-у, тако да она неће битније мењати резултат раста БДП-а – наводи Николић и подсећа да је с индустријом ствар најнеизвеснија, јер је извор раста индустрије у овој години била прерађивачка индустрија и унутар ње – само три области. 
Откуд онда то да Србија у овој години расте брже у индустрији за разлику од окружења и мање-више еврозоне? 
– Држава се сконцентрисала само на неколико области које повлаче индустрију навише, а то су основни метали (кинеске компаније), прехрамбена индустрија, и на крају, производња рачунара и електронских компонената – истиче Николић. 
На питање да ли те области и надаље могу да „повуку” раст БДП-а у 2025, он подсећа да иза раста производње рачунара и електронских компоненти у суштини стоји пројекат замене електричних бројила. 
– Кад се то буде окончало, а то ће вероватно бити до средине следеће године, та област индустрије и њен раст биће смањен. Ни за прехрамбену не бих могао да гарантујем да ће се раст наставити и у наредној години – наводи Николић. 
Када је реч о грађевинарству, у овом тренутку њега „дижу” велики државни инфраструктурни пројекти, али не и станоградња, подвлачи Николић. 
– Станоградња је у опадању, и то ће се тако и наставити. Међутим, сектор услуга је најмање ризичан јер је у вези са порастом зарада и примањима становништва. Ако држава планира да повећа зараде, што је најављено, са претпоставком да не буде неких ломова с инфлацијом, односно да заиста дође до тог реалног пораста потрошње, онда ће услужни сектор заиста бити доминантни носилац привредног раста Србије и у 2025. години, то јест главна полуга повећања пројектованог БДП-а за наредну годину – прецизира Иван Николић. 
Када се говори о расту извоза у наредној години, односно о робном извозу, у овој години он је потекао искључиво од извоза кинеских компанија, тако да, да није било тога, робни извоз би био у минусу, сматра Николић. 
– Како ће бити надаље, не може се знати са сигурношћу, посебно зато што тржиште еврозоне вероватно неће „живнути”, јер је у дубокој кризи. Та криза ће се само још више продубити. Већ су ствари драматичне, а то све се директно одражава и на наш извоз и ширење спољнотрговинског дефицита – додаје он.

Електрична „панда” узданица прираста производње за 2025.

Расту БДП-а у наредној години допринеће и два већа пројекта – од којих је један већ реализован, а реч је о покретању масовне производње гума у „Линглонгу”. Други пројекат је производња електричне „гранде панде” у „Фијатовој” фабрици аутомобила
у Крагујевцу, који је засад још магловит, иако је најављен за крај ове године – истиче економиста Иван Николић.