Uslužni sektor vodeći nosilac privrednog rasta

U 2025. godini uslužni sektor zadržaće ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti, a posebno će snažan biti u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IT sektoru i stručno-tehničkim uslugama. Industrija će takođe nastaviti sa rastom uz povećanje od četiri odsto. Procenjuje se da će stabilan rast od 7,6 odsto zabeležiti i građevinarstvo, usled nastavka izvođenja započetih infrastrukturnih radova, ali i realizacije novih građevinskih projekata i ubrzanja privatnih investicija, podvlači Fiskalni savet u revidiranoj Fiskalnoj strategiji. Za sektor poljoprivrede projektovan je rast od 4,2 odsto, a prosečno godišnje, srpska privreda će rasti po stopi od 4,4 odsto. Povećanje realne potrošnje stanovništva će pratiti rast ekonomske aktivnosti i u proseku će iznositi 3,4 odsto, piše u revidiranoj strategiji. Očekuje se i stabilan rast fiksnih investicija koji će u proseku iznositi 7,4 odsto godišnje. Visok nivo javnih investicija biće praćen i rastom privatnih, tako da se na kraju projekcijskog perioda očekuje učešće fiksnih investicija u BDP-u od 26,5 odsto. Izvoz će u proseku godišnje rasti po stopi od 7,6 odsto, što je brže od godišnjeg rasta uvoza, koji će u proseku biti 6,9 odsto. 
S ocenom da će uslužni sektor i industrija, sledstveno najvećem učešću u BDP-u, zadržati ulogu dominantnih izvora rasta, saglasan je i ekonomista Ivan Nikolić, iz Instituta društvenih nauka. Ipak, on napominje da rizika u makroekonomskom okviru ima napretek, u toj meri izraženih da povećavaju neizvesnost u pogledu projektovanog ubrzanja rasta BDP-a u odnosu na ovu godinu. 
– Ovu godinu ćemo završiti sa rastom od 3,7 odsto, odnosno ostvarićemo isti rast kao i 2023. Ako pođemo od pretpostavke da su rizici još veći i da je okruženje nepovoljnije nego što je bilo ranije, onda možemo kazati da smo u neku ruku optimističniji u pogledu postavljene projekcije rasta za narednu godinu, od 4,4 odsto. Izvesno je da će biti bolja situacija u poljoprivredi, jer nikada zaredom nismo imali ovakav njen pad. Sledeća godina bi trebalo da prođe u plusu, ali ipak, trebalo bi podsetiti da je poljoprivreda sa jako malim udelom u BDP-u, tako da ona neće bitnije menjati rezultat rasta BDP-a – navodi Nikolić i podseća da je s industrijom stvar najneizvesnija, jer je izvor rasta industrije u ovoj godini bila prerađivačka industrija i unutar nje – samo tri oblasti. 
Otkud onda to da Srbija u ovoj godini raste brže u industriji za razliku od okruženja i manje-više evrozone? 
– Država se skoncentrisala samo na nekoliko oblasti koje povlače industriju naviše, a to su osnovni metali (kineske kompanije), prehrambena industrija, i na kraju, proizvodnja računara i elektronskih komponenata – ističe Nikolić. 
Na pitanje da li te oblasti i nadalje mogu da „povuku” rast BDP-a u 2025, on podseća da iza rasta proizvodnje računara i elektronskih komponenti u suštini stoji projekat zamene električnih brojila. 
– Kad se to bude okončalo, a to će verovatno biti do sredine sledeće godine, ta oblast industrije i njen rast biće smanjen. Ni za prehrambenu ne bih mogao da garantujem da će se rast nastaviti i u narednoj godini – navodi Nikolić. 
Kada je reč o građevinarstvu, u ovom trenutku njega „dižu” veliki državni infrastrukturni projekti, ali ne i stanogradnja, podvlači Nikolić. 
– Stanogradnja je u opadanju, i to će se tako i nastaviti. Međutim, sektor usluga je najmanje rizičan jer je u vezi sa porastom zarada i primanjima stanovništva. Ako država planira da poveća zarade, što je najavljeno, sa pretpostavkom da ne bude nekih lomova s inflacijom, odnosno da zaista dođe do tog realnog porasta potrošnje, onda će uslužni sektor zaista biti dominantni nosilac privrednog rasta Srbije i u 2025. godini, to jest glavna poluga povećanja projektovanog BDP-a za narednu godinu – precizira Ivan Nikolić. 
Kada se govori o rastu izvoza u narednoj godini, odnosno o robnom izvozu, u ovoj godini on je potekao isključivo od izvoza kineskih kompanija, tako da, da nije bilo toga, robni izvoz bi bio u minusu, smatra Nikolić. 
– Kako će biti nadalje, ne može se znati sa sigurnošću, posebno zato što tržište evrozone verovatno neće „živnuti”, jer je u dubokoj krizi. Ta kriza će se samo još više produbiti. Već su stvari dramatične, a to sve se direktno odražava i na naš izvoz i širenje spoljnotrgovinskog deficita – dodaje on.

Električna „panda” uzdanica prirasta proizvodnje za 2025.

Rastu BDP-a u narednoj godini doprineće i dva veća projekta – od kojih je jedan već realizovan, a reč je o pokretanju masovne proizvodnje guma u „Linglongu”. Drugi projekat je proizvodnja električne „grande pande” u „Fijatovoj” fabrici automobila
u Kragujevcu, koji je zasad još maglovit, iako je najavljen za kraj ove godine – ističe ekonomista Ivan Nikolić.