Лаж опстајала деценијама

Сузама, тишином, а затим и овацијама, у Варшави je недавно испраћена премијера филма "Катин", новoг дела Анджеја Вајде о масакру над Пољацима у Катинској шуми пред Други светски рат.
Пошто су вође нациста и Совјета, Адолф Хитлер и Јосиф Стаљин, у јесен 1939. године поделиле Пољску, совјетски НКВД у пролеће 1940. године, по наређењу Кремља, побио је 15.000 пољских војних заробљеника и око 7.000 цивила.

Вајдин нови филм доспео је у средиште погоршаних руско-пољских односа, поготову што је пољски председник Лех Качињски за прву посету Русији одабрао Катинску шуму на дан обележавања 68 година од уласка совјетских трупа у Пољску, 17. септембра 1939. године.
Политички аналитичари у обе земље се споре да ли је пољски председник желео да пружи Москви руку помирења, с обзиром да је одао пошту и Русима који су страдали у Стаљиновим чисткама. Други оптужују Качињског да је, одабравши место на које није дошао руски председник Владимир Путин, желео да удари морални шамар Русији.

Злочин у Катинској шуми званична Москва признала је после деценија порицања, током којих је тврдила да су то учинили нацисти, али ни данас не прихвата да је реч о геноциду. Качињски је апеловао на Русе да се не боје истине да масакр назову геноцидом, јер данашњи Руси и њихова садашња власт не сносе одговорност за тај злочин.

Анджеј Вајда наишао је у домовини на оптужбе да "затрован европском политичком коректношћу, није умео да, као слободни уметник, направи антисовјетски филм", пишу пољски дневници, а преноси АП. Прослављени редитељ није желео да говори, истакавши да све што је желео да каже о страдању у Катину приказао је у филму.

Примајући почасног "Златног медведа" на овогодишњем берлинском фестивалу, Вајда је нови филм описао као причу о лажи која је званично опстајала деценијама, због чега је филм било могуће снимити тек после признања бившег совјетског председника Михаила Горбачова да масакр у Катину нису извршили нацисти, већ совјетске тајне службе.
– Ово је и врло лични филм, јер је мој отац био један од хиљаде пољских официра убијених по Стаљиновој наредби у Катину и другим совјетским логорима – изјавио је Вајда почетком октобра прошле године на почетку снимања филма.

Отац прослављеног редитеља, Јакуб Вајда, био је капетан пешадијске пољске војске и један од око 22.000 настрадалих. Жртве тог страдања већином су били пољски официри и војници, али и полицајци, доктори и правници. Њих је заробила Црвена армија када је Совјетски Савез 17. септембра 1939. године заузео источна пољска подручја, у складу с немачко-совјетским пактом о подели Пољске.

Редитељ Вајда је рођен 1926. године, а после Другог светског рата је студирао сликарство и режију на Државној филмској школи у Лођу. Пажњу на свој рад скренуо је првим филмом, драмом "Поколење" о младима који се придружују покрету отпора у борби против нацистичке окупације и о преиспитивању комунистичке идеологије. У филму "Канал", другом делу трилогије о страдањима током Другог светског рата, Вајда је сликао патње припадника покрета отпора који су током сурово угушене Варшавске побуне били заробљени у каналима канализације. У завршном делу трилогије, филму "Пепео и дијамант", редитељ је описао неколико сати живота младог припадника Покрета отпора у првом дану по завршетку рата у Европи. Ова трилогија о последицама рата и политичким и друштвеним променама у Пољској, донела је Вајди међународну славу, али и сукоб са тадашњим режимом.

Ратна тематика провејавала је и у филмовима "Лотна" и "Самсом", а проблеме нове генерације Пољака сликао је у "Невином чаробњаку". Филмове "Сибирска леди Магбет" и "Врата раја", Вајда је снимио у Југославији, критика је хвалила његов филм о филму "Све је на продају", а у наредним филмовима унео је доста новина. Политичким темама вратио се у "Обећаној земљи" и "Човеку од мрамора", а у директан сукоб са влашћу Вајда се упустио делом "Човек од челика", за који је освојио "Златну палму" на фестивалу у Кану 1981. године.

Вајдино стваралаштво, овенчано многим наградама, изучава се данас на многим светским филмским школама и академијама. Иако су његови филмови били номиновани за награду "Оскар" за најбољи страни филм, Америчка филмска академија одала је Вајди почаст доделивши му почасног "Оскара" за животно дело 2000. године. "Оскар" за животно дело, једини који има образложење, у Вајдином случају додељен је "за филмове у којима је трагао за равнотежом између репресивне комунистичке власти и публике жељне слободе".

-----------------------------------------------------------

Филм "Катињ" приказан у Москви

Филм "Катињ" приказан је у Москви током протеклог викенда, а руска публика моћи ће да погледа филм у Институту пољске културе у Москви 5. марта на годишњицу масакра.

"Пољаци, опростите нам. Нису само комунисти криви, криви смо и ми Руси када смо дозволили да се дешава све што се у Совјетском Савезу дешавало", изјавио је бивши руски омбудсман Сергеј Коваљов, преносе пољски медији.

"Треба објаснити целу истину и онда ставити тачку", рекао је Александар Третецки, бивши руски војни тужилац и генерал који је 1990. био задужен да води истрагу о злочину у Катинској шуми када су руски историчари у архивима нашли потврду да иза масакра стоји НКВД и врх Кремља на челу са Стаљином. Московској пројекцији филма "Катињ", пољског кандидата за номинацију за награду "Оскар", присуствовали су редитељ Вајда, многобројни руски уметници, политичари и дипломатски кор.