Слоба и Фрањо – пријатељи

Српска преговарачка делегација стигла је у америчку војну базу „Рајт Патерсон” у Охају, у пратњи неких омиљених домаћих новинара, каже у разговору за ,,Политику” Јован Ковачић, који је у то време био дописник Ројтерса за подручје Југославије. У Дејтону је био на челу осамдесеточланог тима ове агенције, вероватно најбројније новинарске екипе међу више од 500 извештача пристиглих са свих светских меридијана, наоштрених да што успешније прате ток мировних преговора о окончању рата у Босни и Херцеговини.

– Довођење свих преговарачких тимова у највећу и најмоћнију војну базу САД, свакако да је требало да потврди концентрацију огромне моћи у америчким рукама. Осим тога, тако је требало извршити психолошки, па онда и сваки други притисак на преговараче, што је и упалило – каже Ковачић.

– После само неколико дана, у српској делегацији су схватили да од поменутих омиљених новинара немају никакве вајде – сећа се Ковачић. – Зато је Слободан Милошевић отишао корак даље, али нама у првом тренутку то није било сасвим јасно. Дошао је, наиме, један члан српске делегације, донео је неколико кофера и узео собу у хотелу у коме је била смештена Ројтерсова екипа, далеко од базе ,,Рајт Патерсон”. Почео је с нама да се дружи, тако да смо у лаганом темпу, уз ћаскање, сазнавали какво је српско виђење тока ових преговора.

– Убрзо нам је постало јасно да је тог симпатичног Црногорца послао Слоба Милошевић лично – сећа се Ковачић.

Зато питамо саговорника да ли је тај гласоноша објаснио разлоге због којих се нашао баш у том хотелу, у коме су новинари справљали своје узавреле медијске чорбе.

– Саопштио нам је помало чудан изговор, рекавши да у бази ,,Рајт Патерсон” која се простире на више хиљада квадратних километара, са хиљадама зграда и још више кревета, нема места баш за њега. Зато је он узео собу баш у хотелу који смо ми из Ројтерса лагано, како је расла екипа, помало и окупирали – каже Ковачић.

Наш саговорник наглашава да се Слободан Милошевић у том хотелу није појавио током тронедељних преговора, али да су зато долазили неки министри иностраних послова.

– И то у раним јутарњим сатима, када би нам саопштавали лична виђења тока преговора. Што се тиче домаћина, они су већ после првог дана преговора доживели шок због медија. Упркос свим предузетим мерама које су по формули „затамњење медија” ограничавале новинаре у извештавању, Ројтерс је већ у јутарњим сатима објавио анализу личних односа Фрање Туђмана и Слободана Милошевића.

На наше питање о полазишту те анализе, Јован Ковачић каже да су ројтерсовци подсетили на ток сусрета двојице лидера у Ђакову, крајем марта 1991. године, када су они већ увелико заједнички креирали све оно што се дешава на Балкану.

– Подсетили смо јавност на Ђаково, зато што су Фрањо и Слоба, у шетњи од кућица у којима су били смештени, па до ресторана, буквално натрчали један на другог. Прве речи Фрање Туђмана свом наводно мрском непријатељу су биле: ,,Здраво, Слобо, видиш ли где су нас сместили!”

– И заиста, у бази „Рајт Патерсон” има на стотине божанствених кућа за генерале и пуковнике, али су чланови овдашњих делегација били смештени у три неугледне зграде. Гледале су једна у другу, а по комфору и величини собица, биле су адекватне за смештај регрута – каже Ковачић.

– На основу Туђманове реченице, каже наш саговорник, контактирали смо са најпознатијим психијатром у Дејтону. Тражили смо да нам каже своје виђење односа те двојице људи. Нормално, човек је одговорио да су то очигледно два пријатеља која се добро познају и врло често комуницирају. Амерички домаћини су полудели, настала је велика ујдурма, јер се поставило питање како је Ројтерс сазнао шта је Фрањо рекао Слоби када су се срели на стази. Закључили су да смо, ипак, присутни у бази, а зна се да нисмо смели да у њој будемо. Зато смо бесним домаћинима морали да покажемо каквом најсавременијом техником Ројтерс располаже.

Јован Ковачић појашњава да су у тоталном очају, суочени с питањем како да извештавају о првом дану преговора, ројтерсовци поставили камеру на једну узвишицу уз аутопут који води поред базе, удаљен од ње око два километра. Јаким објективима успели су да сниме Туђманов и Милошевићев сусрет.

 – И не само то, него је било јасно шта Фрањо говори Слоби – сећа се Ковачић.

Од тог дана је новинарима, нажалост, свако заустављање поред базе било строго забрањено.