Sloba i Franjo – prijatelji

Srpska pregovaračka delegacija stigla je u američku vojnu bazu „Rajt Paterson” u Ohaju, u pratnji nekih omiljenih domaćih novinara, kaže u razgovoru za ,,Politiku” Jovan Kovačić, koji je u to vreme bio dopisnik Rojtersa za područje Jugoslavije. U Dejtonu je bio na čelu osamdesetočlanog tima ove agencije, verovatno najbrojnije novinarske ekipe među više od 500 izveštača pristiglih sa svih svetskih meridijana, naoštrenih da što uspešnije prate tok mirovnih pregovora o okončanju rata u Bosni i Hercegovini.

– Dovođenje svih pregovaračkih timova u najveću i najmoćniju vojnu bazu SAD, svakako da je trebalo da potvrdi koncentraciju ogromne moći u američkim rukama. Osim toga, tako je trebalo izvršiti psihološki, pa onda i svaki drugi pritisak na pregovarače, što je i upalilo – kaže Kovačić.

– Posle samo nekoliko dana, u srpskoj delegaciji su shvatili da od pomenutih omiljenih novinara nemaju nikakve vajde – seća se Kovačić. – Zato je Slobodan Milošević otišao korak dalje, ali nama u prvom trenutku to nije bilo sasvim jasno. Došao je, naime, jedan član srpske delegacije, doneo je nekoliko kofera i uzeo sobu u hotelu u kome je bila smeštena Rojtersova ekipa, daleko od baze ,,Rajt Paterson”. Počeo je s nama da se druži, tako da smo u laganom tempu, uz ćaskanje, saznavali kakvo je srpsko viđenje toka ovih pregovora.

– Ubrzo nam je postalo jasno da je tog simpatičnog Crnogorca poslao Sloba Milošević lično – seća se Kovačić.

Zato pitamo sagovornika da li je taj glasonoša objasnio razloge zbog kojih se našao baš u tom hotelu, u kome su novinari spravljali svoje uzavrele medijske čorbe.

– Saopštio nam je pomalo čudan izgovor, rekavši da u bazi ,,Rajt Paterson” koja se prostire na više hiljada kvadratnih kilometara, sa hiljadama zgrada i još više kreveta, nema mesta baš za njega. Zato je on uzeo sobu baš u hotelu koji smo mi iz Rojtersa lagano, kako je rasla ekipa, pomalo i okupirali – kaže Kovačić.

Naš sagovornik naglašava da se Slobodan Milošević u tom hotelu nije pojavio tokom tronedeljnih pregovora, ali da su zato dolazili neki ministri inostranih poslova.

– I to u ranim jutarnjim satima, kada bi nam saopštavali lična viđenja toka pregovora. Što se tiče domaćina, oni su već posle prvog dana pregovora doživeli šok zbog medija. Uprkos svim preduzetim merama koje su po formuli „zatamnjenje medija” ograničavale novinare u izveštavanju, Rojters je već u jutarnjim satima objavio analizu ličnih odnosa Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića.

Na naše pitanje o polazištu te analize, Jovan Kovačić kaže da su rojtersovci podsetili na tok susreta dvojice lidera u Đakovu, krajem marta 1991. godine, kada su oni već uveliko zajednički kreirali sve ono što se dešava na Balkanu.

– Podsetili smo javnost na Đakovo, zato što su Franjo i Sloba, u šetnji od kućica u kojima su bili smešteni, pa do restorana, bukvalno natrčali jedan na drugog. Prve reči Franje Tuđmana svom navodno mrskom neprijatelju su bile: ,,Zdravo, Slobo, vidiš li gde su nas smestili!”

– I zaista, u bazi „Rajt Paterson” ima na stotine božanstvenih kuća za generale i pukovnike, ali su članovi ovdašnjih delegacija bili smešteni u tri neugledne zgrade. Gledale su jedna u drugu, a po komforu i veličini sobica, bile su adekvatne za smeštaj regruta – kaže Kovačić.

– Na osnovu Tuđmanove rečenice, kaže naš sagovornik, kontaktirali smo sa najpoznatijim psihijatrom u Dejtonu. Tražili smo da nam kaže svoje viđenje odnosa te dvojice ljudi. Normalno, čovek je odgovorio da su to očigledno dva prijatelja koja se dobro poznaju i vrlo često komuniciraju. Američki domaćini su poludeli, nastala je velika ujdurma, jer se postavilo pitanje kako je Rojters saznao šta je Franjo rekao Slobi kada su se sreli na stazi. Zaključili su da smo, ipak, prisutni u bazi, a zna se da nismo smeli da u njoj budemo. Zato smo besnim domaćinima morali da pokažemo kakvom najsavremenijom tehnikom Rojters raspolaže.

Jovan Kovačić pojašnjava da su u totalnom očaju, suočeni s pitanjem kako da izveštavaju o prvom danu pregovora, rojtersovci postavili kameru na jednu uzvišicu uz autoput koji vodi pored baze, udaljen od nje oko dva kilometra. Jakim objektivima uspeli su da snime Tuđmanov i Miloševićev susret.

 – I ne samo to, nego je bilo jasno šta Franjo govori Slobi – seća se Kovačić.

Od tog dana je novinarima, nažalost, svako zaustavljanje pored baze bilo strogo zabranjeno.