Помен страдалим родољубима у Суботици

Суботица – Поштоваоци антифашистичке борбе у Другом светском рату 18. новембра положили су венце код споменика „Балада вешаних”, одајући почаст 15 младих антифашиста који су обешени на тај дан 1941. године.

„Улога СУБНОР-а и свих антифашиста је да ову идеју преносимо младим генерацијама, ученицима и онима који долазе и да истакнемо да се цена слободе бранила животом. Потомци, ми који живимо после тих времена и догађаја баштинимо слободу, живимо у миру и слободи, и младим генерацијама треба пренети да морају да цене и да их подсећамо како на овај дан, тако и осталих значајних историјских датума”, рекао је Александар Токовић, председник суботичке организације СУБНОР-а.

Међу окупљенима били су и ученици Oсновне школе „Иван Горан Ковачић” као и Политехничке школе, која у свом називу носи управо датум 18. новембар. Они су положили цвеће и прочитали имена страдалих родољуба.

Звонко Стантић, историчар, каже да га је изненадило начин на који су ученици у Гимназији и у Oсновној школи „Јован Микић” обележили 10. октобар и ослобођење Суботице. „Ми треба да знамо шта се овде заиста догађало, јер никад се не зна шта се може поново догодити. Јако је битно знати шта се дешавало, посебно у многонационалном граду. Суботица је била ван великих ратних догађања, a упркос томе имала је огроман број жртава. У именику жртава Другог светског рата на територији општине Суботица су побројане 7.032 жртве, именом и презименом и где су погинули. То је ужасно велики број. Због тога је битно да ми деци покажемо да је потребно чувати добар однос међу народима, да се не поводе за провокацијама, јер сваки рат почиње подизањем међунационалних тензија. Треба деца а и ми да будемо свесни већ у првим тренуцима када то крене, куда то води”, каже Стантић.

Споменик „Балада вешаних” рад је вајара Нандора Глида, који је и сам, као Суботичанин, присуствовао вешањима родољуба. Међу онима који су страдали били су млади комунисти, Јевреји, радници и активисти, а једина жена међу њима била је Лола Вол. У једном од сећања Глид је њено вешање овако описао: „Иде на вешање дотерана, очешљана, прескаче барице да не покваси ципеле.”

Страдали су на вешање доведени из Жуте куће, у којој је била смештена контраобавештајна служба мађарских окупационих снага и где се налазило и мучилиште. Пре него што су убијени данима су ислеђивани и сурово мучени.