Европа „гута” руски гас

„Нас нико неће уцењивати, нити ћемо пасти на колена”, зарекао се аустријски канцелар Карл Нехамер на прву вест да би колико од данас држава која је 98 одсто гаса на домаћем тржишту набављала из Русије, могла остати без тог енергента.

Да ли је „Гаспром” заиста спреман да оствари своје прошлонедељно упозорење, и Аустрију већ ових дана пред наступајућу зиму остави без гаса, остаје да се види. Извесно је ипак да цена природног гаса на европским енергетским берзама, осетно расте од 13. новембра, када је арбитражни суд Међународне привредне коморе (МПК), пресудио у корист аустријског ОМВ-а, а против „Гаспрома”. Том пресудом, а поводом тужбе ОМВ-а за нередовно „Гаспромово” снабдевање Немачке током 2022, арбитража је руском енергогиганту разрезала глобу од око 230 милиона евра.

Већ следећег дана ОМВ је објавио намеру да ту суму одмах намири од „Гаспрома” тако што неће платити следећи месечни рачун за пристигли сибирски гас у вредности око 213 милиона евра, који иначе обично стиже око 20. у месецу.

На ту најаву ОМВ-а „ Гаспром” је упозорио да би, у том случају, могао и прекинути снабдевање Аустрије. Русија и Аустрија иначе енергетски сарађују још од 1968. године: колико 2018. званични Беч потписао је дугорочни споразум о набавци гаса са „ Гаспромом” који важи до 2040. године.

У међувремену, европским енергетским берзама „само је требала” ова претећа кавга између ОМВ-а и „Гаспрома”. Упркос најновијој поносној објави председнике Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да је ЕУ превазишла енергетску кризу, јер су њена гасна складишта пуна (93 одсто), европске енергетске берзе већ данима су у стању повишене нелагоде. И то најпре због забрињавајућих метеоролошких најава да би зима на прагу могла бити далеко хладнија од претходне. Затим, због вести да Европљани већ 10 дана заредом посежу у европска гасна складишта, као и због утиска да „алтернативни извори снабдевања” из Норвешке, Америке, Азербејџана у овом тренутку нису баш на „изволите”. Берзанско решење оваквих недоумица „папрено” је једноставно. Наиме, цена природног гаса у Европи прошлог петка је порасла за 2,7 одсто, односно на 47,49 евра за мегават-сат, и од тада се креће око највиших вредности у последњих годину дана.

Европске енергоберзе су пред низом, по цену гаса, незгодних недоумица. На пример: колико далеко би „Гаспром” (данас покрива око осам одсто потреба ЕУ) био спреман да иде. Јединим преосталим копненим гасоводом у функцији, оним преко Украјине, „Гаспром” дневно испоручује око 38 милиона кубних метара гаса. Да ли би Кијев, донедавно одлучан да од 1. јануара идуће године прекине доток сибирског гаса преко своје територије, можда ипак из разних разлога могао променити то мишљење?

Било како било, „Гаспромово” снабдевање Словачке и Чешке ових дана настављено је уобичајеним током, количинама гаса које су продаване и до сада, док је Мађарска нешто снизила набавку. Што се Аустрије тиче, „Гаспром” то ради постепено: колико у недељу, на гасну разделницу у Баумгартену стигло је 17 одсто мање гаса него што је стизало пре пресуде МПК, док је у понедељак дошла трећина од планиране испоруке од 22,3 милиона кубних метара.

Шта ће сада бити са руским природним гасом који иначе од октобра пристиже у осетно већим количинама до одређених европских гасних разделница, али по новом не иде даље за Аустрију? На берзама се наслућује да тај сибирски гас неће остати за „домаћу употребу”, већ да се продаје у комшилуку. Зашто?

„Други купују сибирски гас зато што у Европи још постоји ’велико интересовање’ за руски гас”, пренео је Ројтерс изјаву представника словачке државне енергетске фирме СПП. Британска агенција при том додаје: „Извор упознат са снабдевањем руског гаса у Европи рекао је да је гас и даље јефтинији из Русије него из многих других извора, тако да су аустријске количине брзо препродатe.” Шта би о овоме могао да мисли Брисел, неизвесно је.

У међувремену, судбина руског течног гаса (ЛНГ), који још стиже на претовар у водеће луке Белгије, Француске и Шпаније, више је него интересантна, посебно с обзиром на одлучност Брисела да ЕУ одбије од сибирских енергената.

Наиме, у другу најјачу економију ЕУ ‒ Француску, стигло је ове године више руског ЛНГ, него било које претходне, од 2018, када је успостављено то снабдевање, наводи Блумберг. Неизвесно је при том колико тог руског ЛНГ троше у Француској, будући да поред француског „Тотала” са руским снабдевачима дугорочне уговоре имају и друге европске фирме. Међу њима и немачка компанија SEFE, регистрована у Берлину.